Dolina smrti: Misterija kamenja koje hoda (video)

Duboko u bespucฬima ameriฤkih planina nalazi se Trkaฤka staza u nacionalnom parku Dolina smrti. Nije to prava staza jer na njoj je zabranjen pristup autima, ali se zato po isuลกenom jezeru โ€žutrkujuโ€œ neki drugi likovi.

Na Trkaฤkoj stazi, glavnu ulogu ima kamenje. I to neย bilo kakvo kamenje vecฬ misteriozno kotrljajucฬe kamenje.

Kamenje je razmeลกteno po juลพnom delu isuลกenog jezera, koje danas nosi ime Trkaฤka staza, aย postoje beleลกke oย kamenju udaljenom iย stotinak metara od obale nekadaลกnjeg jezera.

Vecฬina kamenja ipak se nalazi uย blizini vecฬih stena od kojih su se odlomili. Najฤeลกcฬe je reฤ oย dolomitskom kamenju koje se vecฬinom nalazi uย vecฬim blokovima.

Pretpostavlja se daย potiฤe sa litice visoke oko 260 metara koja okruลพuje istoฤnu obalu.

Prvi put je pokretno kamenje otkriveno 1915. godine kada je istraลพivaฤ izย Nevade posetio Trkaฤka stazu. Godinama kasnije geolozi Dลพim Makalister iย Alen Egnju su izradili detaljne karte dna jezera iย kretanja kamenja. Godine 1948. objavili su prve konkretne izveลกtaje o โ€žhodajucฬem kamenjuโ€œ, ali nisu priฤali oย detaljima tragova njihovog kretanja niti su predstavljali hipoteze oย razlozima nastanka tragova, prenosi Express.

Meฤ‘utim, kako to uvek biva, stvorila se kontroverza oย razlozima nastanka tragova iย vodila se rasprava krecฬe li se uopลกte kamenje iliย su to samo tragovi vetra.

Tokom pedesetih godina proลกlog veka poฤele su iย prve konkretne istrage oย nastanku tragova iย razlozima zaย kretanje kamenja.

Vecฬina teorija krivila je snaลพne vetrove. Naime, nauฤnici su verovali daย snaลพni vetrovi guraju kamenje kada je tlo vlaลพno ลกto ostavlja duboke tragove uย blatu koje se posle osuลกi.

Opseลพno istraลพivanje zapoฤeli su tek uย ranim sedamdesetima Bob ล arp iย Dvajt Keri. Obeleลพili su 30 kamena iย pratili su njihovo kretanje tokom sedam godina.

Jedna od teorija kretanja kamenja bila je ledena hipoteza. Naime, pretpostavljalo se daย ledene ploฤe oko kamenja omogucฬuju njihovo kretanje, pa su ล arpย i Keriย ogradili nekoliko kamenaย ฤeliฤnim ลกipkama.

Mislili su da cฬe takva ograda usporiti iliย preusmeriti kretanje kamenja. Meฤ‘utim, gotovo daย nije bilo nikakve promene.

ฤŒak deset obeleลพenih kamena kretalo se tokom prve zime, aย kamen nazvan Meri En pomakao se oko 65 metara.

Na kraju sedmogodiลกnjeg istraลพivanja samo dva kamena nisu se kretala. Najmanji pracฬeni kamen Nensi najviลกe se kretao iย tokom istraลพivanja prevalio je udaljenost od oko 260 metara.

Tokom devedesetih godina proลกlog veka nauฤnici su kamerama pratili kamenje iย stvorena je teorija daย oko kamenja nastaje led koji deluje kao svojevrsan splav. Takve ledene ploฤe podiลพu kamenje iย tako smanjuju trenje izmeฤ‘u tla iย kamenja. Snaลพni vetrovi, koji uย zimi dostiลพu brzine iย do 140 kilometara naย sat, lakลกe pomeraju takvo kamenje.

Meฤ‘utim, krajem 2013. iย poฤetkom 2014. godine istraลพivaฤi su prvi put zabeleลพili kretanje kamenja. U neke kamenove postavili su GPS iย tako su mogli daย znaju taฤno kada iย koliko se krecฬe. Zakljuฤili su daย se kamenje krecฬe uย situaciji kada ledeni pokrov naย tlu poฤne daย se raspada. Tada je dovoljno daย duva blagi vetar kako bi se kamenje kretalo.

I tako je nakon decenija istraลพivanja iย promatranja, razreลกen jedan od najneobiฤnijih prirodnih fenomena ikada otkrivenih.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com