Duboko u bespucฬima ameriฤkih planina nalazi se Trkaฤka staza u nacionalnom parku Dolina smrti. Nije to prava staza jer na njoj je zabranjen pristup autima, ali se zato po isuลกenom jezeru โutrkujuโ neki drugi likovi.
Na Trkaฤkoj stazi, glavnu ulogu ima kamenje. I to neย bilo kakvo kamenje vecฬ misteriozno kotrljajucฬe kamenje.
Kamenje je razmeลกteno po juลพnom delu isuลกenog jezera, koje danas nosi ime Trkaฤka staza, aย postoje beleลกke oย kamenju udaljenom iย stotinak metara od obale nekadaลกnjeg jezera.
Vecฬina kamenja ipak se nalazi uย blizini vecฬih stena od kojih su se odlomili. Najฤeลกcฬe je reฤ oย dolomitskom kamenju koje se vecฬinom nalazi uย vecฬim blokovima.
Pretpostavlja se daย potiฤe sa litice visoke oko 260 metara koja okruลพuje istoฤnu obalu.
Prvi put je pokretno kamenje otkriveno 1915. godine kada je istraลพivaฤ izย Nevade posetio Trkaฤka stazu. Godinama kasnije geolozi Dลพim Makalister iย Alen Egnju su izradili detaljne karte dna jezera iย kretanja kamenja. Godine 1948. objavili su prve konkretne izveลกtaje o โhodajucฬem kamenjuโ, ali nisu priฤali oย detaljima tragova njihovog kretanja niti su predstavljali hipoteze oย razlozima nastanka tragova, prenosi Express.
Meฤutim, kako to uvek biva, stvorila se kontroverza oย razlozima nastanka tragova iย vodila se rasprava krecฬe li se uopลกte kamenje iliย su to samo tragovi vetra.
Tokom pedesetih godina proลกlog veka poฤele su iย prve konkretne istrage oย nastanku tragova iย razlozima zaย kretanje kamenja.
Vecฬina teorija krivila je snaลพne vetrove. Naime, nauฤnici su verovali daย snaลพni vetrovi guraju kamenje kada je tlo vlaลพno ลกto ostavlja duboke tragove uย blatu koje se posle osuลกi.
Opseลพno istraลพivanje zapoฤeli su tek uย ranim sedamdesetima Bob ล arp iย Dvajt Keri. Obeleลพili su 30 kamena iย pratili su njihovo kretanje tokom sedam godina.
Jedna od teorija kretanja kamenja bila je ledena hipoteza. Naime, pretpostavljalo se daย ledene ploฤe oko kamenja omogucฬuju njihovo kretanje, pa su ล arpย i Keriย ogradili nekoliko kamenaย ฤeliฤnim ลกipkama.
Mislili su da cฬe takva ograda usporiti iliย preusmeriti kretanje kamenja. Meฤutim, gotovo daย nije bilo nikakve promene.
ฤak deset obeleลพenih kamena kretalo se tokom prve zime, aย kamen nazvan Meri En pomakao se oko 65 metara.
Na kraju sedmogodiลกnjeg istraลพivanja samo dva kamena nisu se kretala. Najmanji pracฬeni kamen Nensi najviลกe se kretao iย tokom istraลพivanja prevalio je udaljenost od oko 260 metara.
Tokom devedesetih godina proลกlog veka nauฤnici su kamerama pratili kamenje iย stvorena je teorija daย oko kamenja nastaje led koji deluje kao svojevrsan splav. Takve ledene ploฤe podiลพu kamenje iย tako smanjuju trenje izmeฤu tla iย kamenja. Snaลพni vetrovi, koji uย zimi dostiลพu brzine iย do 140 kilometara naย sat, lakลกe pomeraju takvo kamenje.
Meฤutim, krajem 2013. iย poฤetkom 2014. godine istraลพivaฤi su prvi put zabeleลพili kretanje kamenja. U neke kamenove postavili su GPS iย tako su mogli daย znaju taฤno kada iย koliko se krecฬe. Zakljuฤili su daย se kamenje krecฬe uย situaciji kada ledeni pokrov naย tlu poฤne daย se raspada. Tada je dovoljno daย duva blagi vetar kako bi se kamenje kretalo.
I tako je nakon decenija istraลพivanja iย promatranja, razreลกen jedan od najneobiฤnijih prirodnih fenomena ikada otkrivenih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com