Za svega minut ili dva možete dobiti vruć napitak različitog ukusa koji se pije u svim delovima naše planete. Postupak je jednostavan. Uzmite kesicu odgovarajućeg čaja, ubacite je u šolju, dodajte po želji šećer i prelijte prokuvanom vrelom vodom. Kuvanje čaja nije oduvek bilo lako kao danas. U drevnoj Kini to je bilo pravi ritual. Ovaj napitak pripreman je tako što se određena mešavina trava stavljala u šolju i zatim prelivala vrućom vodom, koja se prethodno dugo kuvala. Onda se čekalo da se travke slegnu na dnu šolje, pa je čaj bio spreman za posluženje.
Prvi čajnici nisu nastali u Kini, već na Starom kontinentu onda kada je čaj stigao iz Azije i postao popularan i na evropskom tlu. Ipak, prema nekim podacima, posude okruglog oblika, korišćene samo za kuvanje čaja, upotrebljavale su se u Japanu od početka 16. veka. Te posude bile su čelične, imale su okrugle drške i bile su veoma lepo ukrašene.
Čajnici su nastali od lonca za kuvanje, koji se stavljan direktno na vatru. U mnogim delovima sveta pravljeni su čajnici koji se nisu bitno razlikovali po izgledu nego po veličini i načinu ukrašavanja.
Na pragu 18. veka u Engleskoj, umesto čeličnog, počeo je da se koristi čajnik od srebra, a prva ovakva posuda za kuvanje vode pojavila se u Britaniji 1670. godine. Prednost ovakvog čajnika bila je u tome što je napitak u njemu dugo ostajao vruć. Paralelno s razvojem tehnologije kuvanja, i čajnik je menjao izgled. Prvi automatski uređaj za kuvanje čaja pojavio se na tržištu 1937. godine.
Kasnije su se na tržištu pojavljivali novi uređaji za kuvanje vode, i to električni. Tako je ubrzan način kuvanja čaja, ali je možda i izgubljena čar njegovog laganog pripremanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com