Šta je to go i kako se igra?
Postojbina goa je Kina, gde je ova igra izmišljena pre više od 4.250 godina, za vreme vladavine cara Čuna. O njegovom nastanku postoje mnoge legende, a jedna kaže da je jedan kineski car naložio mandarinima da izmisle igru koja će njegovog sina naučiti mudrosti. Priča se i da je go služio za proricanje sudbine. To je strateška igra koja bi mogla da se poredi sa ratom za teritorije koji se vodi na više frontova.
Prvi sačuvani pisani podaci o gou potekli su iz pera Konfučija, koji ovu igru preporučuje aristokratiji za vežbanje inteligencije. U sedmom veku go, zahvaljujući trgovcima, stiže u Koreju, odakle se prenosi u Japan, gde postaje najpopularnija igra. Za Japance go je bio i ostao više od igre. U srednjem veku niko nije mogao da postane samuraj dok se ne dokaže kao igrač goa, a za vreme Drugog svetskog rata Japanci su pred svaku bitku konsultovali majstora goa. Danas je obavezan predmet na japanskim vojnim akademijama, a posleratni privredni bum Zemlje izlazećeg sunca mnogi pripisuju gou jer su svi japanski biznismeni i vrsni igrači goa.
Svako ko igra go zna da strategija i principi ove igre mogu da se primene i u životu. Ona uči strpljenju i tome da u ostvarenju velikih ciljeva nešto mora da se žrtvuje. Pravila se brzo savladaju, ali se igra uči i usavršava celog života jer je broj mogućnosti praktično beskrajan.
Go na japanskom znači igra kamenčića. Za samu igru potrebna su dva igrača. Igra se na tabli koja se naziva goban i na kojoj je iscrtano 19 horizontalnih i 19 vertikalnih linija. Figure, to jest kamenčići, kojih ima 180 belih i 180 crnih, stavljaju se na preseke linija koji označavaju polja i nazivaju se secišta. Za razliku od šaha, u gou počinje igrač sa crnim kamenčićima. Kamenčić stavljen na tablu više se ne pomera, a susedni slobodni preseci oko njega nazivaju se slobode. Cilj igre je postići što više poena – osvojiti što više polja i zarobiti što više protivničkih kamenčića.
Po tradiciji, tabla za go pravi se od nekog plemenitog drveta, obično kaje, beli kamenčići od školjki, crni od vulkanske stene, a linije se iscrtavaju katanom umočenim u lak od borovih iglica i može da košta i 200.000 dolara. Rejting je vrlo sličan onom u borilačkim veštinama. Počinje se od 25. kjua i kada se stigne do prvog, sledi prvi amaterski dan. Posle sedmog dana postaje se prvi profesionalni dan. Najjači je deveti profesionalni dan, ali ovu titulu u Evropi još niko ne nosi. Prosečna partija goa traje od dva do četiri sata, a vrhunski igrači u svetu godišnje zarađuju i preko milion dolara. Zapadni svet saznao je za go pre nešto više od sto godina. Prvi go klub u Evropi osnovan je u pomorskom klubu Austrougarske mornarice u Puli pre Prvog svetskog rata, odakle je prenet u Ljubljanu, a kasnije u Zagreb i Beograd.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com