Druga strana istorije: Titanik uopšte nije potonuo?

Ljudi dele generalno prihvaćena mišljenja o svakom slavnom istorijskom događaju, ali postoje velike šanse da su neke od tih viđenja nametnuli moćnici, verovatno iz sopstvene koristi. I istorijskim činjenicama treba pristupati sa dozom zdrave sumnje, budući da je poznato kako istoriju pišu pobednici i moćnici, a ovo su neke od šokantnih teorija koje prikazuju novo viđenje slavnih događaja.

Alternative potonuća Titanika

Prva verzija govori kako je potonuli brod bio Olimpic, brod identičan Titaniku. Olimpic je izgrađen godinu dana ranije pa je bio slučajno oštećen, a osiguranje nije moglo da pokrije te troškove. Kako bi ih namirili, kompanija vlasnik White Star Line osmislila je slučaj veka – odlučili su potajno da zamene brodove pre isplovljavanja iz luke.

Želeli su da pođalju na more stariji i oštećeni Olimpik umesto novog Titanika, odglume nesreću na moru i olako dođu do novca iz osiguranja. Mislili su da režiraju takav tragičan događaj, evakuišu putnike na obližnje brodove i na kraju profitiraju. Zbog toga se kapetan navodno namerno zabio u ledenu santu. Okrutna je stvarnost da je stari Olimpik potonuo prebrzo da bi putnicima bilo spasa, a najbliži brodovi nisu bili dovoljno blizu da spase većinu putnika.

Nova egipatska otkrića

Naučnici i dalje raspravljaju o godini izgradnje egipatskih piramida, najstarijih monumentalnih svetskih struktura. Zvuči apsurdno, ali razlike u mišljenjima razilaze se od nekoliko vekova do decenija!

Uzmite za primer Veliku sfingu u Gizi. Opšte je prihvaćeno verovanje kako je izgrađena za vreme faraona Kefrena u 3 veku pre Hrista. Ipak, 1857. je otkriven natpis na piramidi prema kom je faraon Kefren naredio samo obnovu Velike sfinge, a ne njenu izgradnju, pa je vrlo izgledno kako je piramida starija nego što smo ikad mislili. Takođr, otkriveno je kako su duboke brazde na telu Sfinge posledice erozije vode, ali vreme u Egiptu nije bilo dovoljno kišno za to barem 8000 godina.

Lov na blago u Troji

Opšte je prihvaćeno verovanje kako se grad Troja naverovatnije nalazio na turskom brežuljku Hisarlik, koga je kasnije otkrio slavni arheolog Hajnrih Šliman. Ipak, njegove su kolege sumnjale u to otkriće jer su ga smatrali lovcem na blago. Postoji i teorija kako je Šliman sam promovisao svoja otkrića – pronašao je slične antičke ruševine koje bi mogao da „proda“ pod Troju i zakopao komadić blaga tamo. Muzeji su imali značajne sumnje u verodostojnost Prijamovog blaga koje je tamo navodno pronađeno.

Amerikanci su sami izazvali Perl Harbur

Jedna teorija sugeriše da je Frenklin D. Ruzvelt shvatio da je jedini način da utiče na svetsku istoriju ulaskom u Drugi svetski rat, a u tome je video i sjajnu priliku za finansijski razvoj svoje zemlje. Američka javnost nije delila to mišljenje i nisu hteli rat koji ih se ne tiče. Prema ovoj teoriji, Ruzvelt je Japanu dao ultimatum u dokumentu „Hull note“, a znao je i za napad koji su Japanci planirali jer su nosači borbenih aviona to jutro napustili bazu pre napada, iako nije tako bilo ranije predviđeno. Za pozitivan ratni ishod, možda je to bio pravi potez, prenosi Express.

Predpotopne – zaboravljene civilizacije

Prema nekim naučnicima, među kojima su brojni arheolozi, postoje čvrsti dokazi kako su svetom nekad vladale znatno naprednije civilizacije koje je verovatno uništio veliki potop, koji se spominje u brojnim mitovima i religijskim knjigama poput Biblije. To osporava čitave temelje poznate ljudske istorije i otvara brojna pitanja o našim precima i njihovim znanjima, povezanosti sa vanzemaljcima i slično.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com