Još pre tri hiljade godina đumbir se dosta upotrebljavao na Dalekom istoku, i kao začin i kao lekovito sredstvo. U antičko doba trgovci su doneli u Evropu ovaj dragoceni ljutkasti začin. Danas je đumbir omiljen začin, naročito među kuvarima. Zahvaljujući njemu, jela postaju nov aromatični doživljaj.
Đumbir je jedna vrsta perena, višegodišnjih biljaka, koja uspeva u skoro svim zemljama tropskog područja. Raste do dva metra u visinu, ima velike duguljaste listove i roze cvetove. Od cele biljke koristi se samo koren, koji se prodaje u prahu, a u bolje snabdevenim prodavnicama može se naći i sirov. Svež đumbir prepoznaćete po svetlosmeđoj sjajnoj kori ispod koje je sočno meso svetložute boje.
Neobičnu ljutu aromu đumbiru daju ljuti sastojci, i to ulje đumbira i eterična ulja. Đumbir nema ljutinu bibera, ali ima slatkastu voćnu komponentu. Kvalitet i jačina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. Što se kasnije ubere, đumbir je ljući, ali samim tim ima više niti. Đumbir se može uzgajati i na našem području, ali samo japanski. Ljutina ove sorte je slabijeg intenziteta, a ukusom podseća na pomorandžu.
Ako želite da začinite jelo đumbirom, preporučuje se svež ili sušeni, jer đumbir u prahu brzo izgubi aromu. Ukoliko u receptu piše da je potreban đumbir u prahu, izrendajte isušeni. Pri tom treba da znate da su sečene krtole ljuće i kiselkastije. Bez obzira na to da li je svež ili sušen, što ga duže kuvate, jelo je pikantnije. Evo i jednog saveta: ogulite svež đumbir, izrendajte ga ili iseckajte, i dodajte ga jelu tek pred kraj kuvanja. Tako će jelo imati blagu, ne tako ljutu aromu.
Svež đumbir može da se održi u frižideru i do tri nedelje. Veće količine neoguljenog đumbira treba zamrznuti. Prednost zamrznutog đumbira je to što ne mora da se odmrzava, lako se deli, guli i renda. Đumbir u prahu može se kupiti u prodavnicama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com