Ljudi su hiljadama godina pravili vlakno za tkanine od malih komada vune, lana, pamuka i drugih materijala posebno češljanih, a zatim zajedno upredenih u niti. Odvajkada se pređa obavljala ručno, pomoću točka za pređu, sve dok jedan tkač iz Lankašira, Džejms Hargrivs, nije 1764. došao na ideju da napravi mašinu koja će moći da upreda nekoliko niti odjednom. Radio je naporno i najzad stvorio mašinu koja je upredala po osam, a kasnije i po 26 niti. Ta mašina zvala se predilica.
U narednih 20 godina još tri pronalaska stvorila su od Engleske industrijsku zemlju. Četiri godine posle Hargrivsovog uspeha, ser Ričard Arkrajt je napravio mašinu za prešu koja je zamenila ljudsku ruku. Ta mašina je najpre radila na pogon konjskom vučom, a kasnije pomoću točka koji je pokretala voda. Oba pronalaska kombinovao je Semjuel Krompton, a ta mašina je nazvana mašina za pređu. Edmund Kartrajt je 1785. godine izumeo još jednu novinu – mehanički razboj. Dotad su se tkanine tkale na ručnim razbojima, a Kartrajt je otkrio kako da se taj posao obavlja mehanički. Tada niču fabrike s mašinama, a Engleska postaje veliki izvoznik štofova.
Jednog dana 1763. godine mladi Škot Džejms Vat popravljao je model jedne mašine. To je bila parna mašina, otkrivena 60 godina ranije, koja se koristila za pumpanje vode iz rudnika uglja. Dok ju je opravljao, doneo je veliku odluku – pokušaće da napravi bolju parnu mašinu. Izučavao je vodenu paru i mnogo eksperimentisao. Na kraju je konstruisao prvu potpuno parnu mašinu. Na njegovu radost, mašina je proizvodila više pare u odnosu na svoju veličinu nego mašina starog tipa, i to uz manju potrošnju goriva. Vat je 1781. godine izumeo svoj drugi pronalazak – uspeo je da parnim mašinama pokrene točak. Parna mašina se tako koristila za pogon točkova lokomotiva, brodskih elisa i mašina u fabrikama.
Parna turbina je pronalazak s kraja 19. veka. Vodena para pokreće klip u cilindru parne mašine. Snaga vodene pare se koristi i za rad parnih turbina. Princip rada je isti kao i kod vetrenjače. Parnu turbinu je 1884. godine izumeo ser Čarls Parsons. Godine 1890. parna turbina se uvodi u električne centrale, a 1897. godine ugrađena je u brod. Probe su pokazale da brodovi na taj način plove mnogo brže nego ako koriste parnu mašinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com