Naučnici već neko vreme pokušavaju da objasne koja je prava boja sunca i zašto naše oči to vide drugačije.
Sputnjik je razgovarao sa Andrejom Maljhinim, istraživačem na Odeljenju za fiziku svemirske plazme Ruske akademije nauka kako bi objasnio ovaj vizuelni fenomen.
Rasprava o boji Sunca nastaje nakon što je astronom iz astrofizičkog centra Džorel Bank u Velikoj Britaniji, Alastar Gan, objavio članak u kojem uverava da je prava boja Sunca bela, ali da je oči generalno doživljavaju kao žutu.
„Maksimalni intenzitet sunčeve svetlosti nalazi se u tirkizno-zelenom spektru, što je povezano sa temperaturom površine Sunca, ali ljudsko oko i obrada signala u mozgu pretvaraju tu boju u belu, rekao je za Maljhin, mlađi istraživač Odeljenja za fiziku svemirske plazme Instituta za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka.
Kako je Maljhin objasnio, u fizici se zvezde smatraju apsolutno crnim telima. To su objekti koji apsorbuju bilo koji tok svetlosti i ne reflektuju ga, prenosi Sputnjik mundo.
„Drugim rečima, ako osvetlite Sunce baterijskom lampom, neće se ništa odraziti, nećete to videti“, rekao je naučnik.
Objasnio je da sjaj zvezda dolazi od temperature njihove površine budući da svaku temperaturu karakteriše emisija na sopstvenoj talasnoj dužini, baš kao što svetli užareni vrh žarača ili lemilice. Svetlost crvenog patuljka (male i relativno hladne zvezde) ima 3.000 stepeni Kelvina, a za Sunce bi krivulja zračenja odgovarala jačini od oko 5.500 stepeni Kelvina.
„Sumirajući sve ovo, vidimo sledeće: maksimalno zračenje Sunca prema zakonu o apsolutnom crnom telu posmatra se na talasnoj dužini od 501 nanometra. Ova boja može nazvati zelenom ili tirkiznom. Zelena uključuje opseg od 500 do 570 nanometara. I tako dobijamo glavnu tezu – sunce je zeleno“, rekao je Malikhin.
Međutim, naučnik smatra da ne treba donositi ishitrene zaključke jer boja označava percepciju koju osoba ima o određenom elektromagnetnom zračenju. Ljudske oči su ograničene u širini percepcije boja pomoću tri vrste fotoreceptora. Najosetljiviji receptor – L, odgovoran je za žuto-crveni opseg. M i S receptori odgovorni su za percepciju zeleno-žute i ljubičasto-plave boje. Najosetljiviji L receptor najlakše uhvati signal, pa bi osoba skoro uvek trebalo da vidi sve u crvenim tonovima. Da bi nadoknadio razliku u signalima koje prima, mozak ih balansira u boji.
„Skoro čitav vidljivi opseg sunčeve svetlosti (380-780 nanometara) pokriven je maksimalnom Sunčevom krivom zračenja. S obzirom na posebnu percepciju naših vidnih organa, Sunčevo zračenje gotovo ravnomerno osvetljava L, M i S receptore. Naš mozak to ispravlja i govori nam da je svaka boja približno ista i na kraju vidimo belu boju. To kaže originalni članak britanskog naučnika“, zaključio je Maljhin.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com