Britanskog vojnika Horasa Grislija ništa nije moglo da zaustavi da se baci u zagrljaj svojoj voljenoj Rozi. Upoznao je kad je 1940. godine bio zarobljen i poslat u logor za ratne zarobljenike u Poljskoj.
Nemica Roza Rauhbah bila je 17- godišnja kćerka upravitelja kamenoloma u logoru, a Horasa su stavili da radi kao prevodilac njenom ocu. Horas i Roza momentalno su se zaljubili i sledećih godinu dana „se zabavljali“ nacistima ispred nosa. Ipak Grisli je zatim prebačen u drugi logor u kom je radio takođe kao prevodioc.
Ništa mladog vojnika nije moglo da zaustavi da nastavi da vidi svoju voljenu devojku – ni nacisti, ni nacistički logor, ni rat. Odlučio je da pronađe način kako da pobegne iz svog logora i dođe do nje. Uz pomoć nekih prijatelja, uspeo je da pobegne nakon što se provukao ispod žičane ograde. Iako je bio na slobodi, nije mu palo na pamet da pobegne, da se spasi. Došao je do svog bivšeg logora, koji je bio udaljen 64 kilometra, ušunjao se u njega, vodio ljubav sa Rozom, zatim se išunjao napolje i ponovo, kao da se ništa nije dogodilo, lagano uvukao u logor iz kog je pobegao.
Iako je taj njegov poduhvat bio suludo opasan i riskantan, niko nije mogao da ga uveri da to prestane da radi. Posle je tvrdio da je to napravio jedno 200 puta!
Horas je radio u kamenolomu u logoru sve do oslobađanja 24. maja 1945 godine. Nastavio je da prima pisma od Roze. Kad su pisma prestala da stižu, primio je vest da je Roza umrla na porođaju, a sa njom i dete.
Rozina smrt jako ga je pogodila. Nastavio je život u svojoj domovini Britaniji, a tek se oženio 1970. godine u 51. godini. Sa suprugom Brendom dobio je dvoje dece i doživeo duboku starost. Umro je mirno u snu 2010. godine. Imao je 91 godinu.
Njegova neverovatna životna priča objavljena je 2008. godine u knjizi Kena Skota pod nazivom ‘Do The Birds Still Sing In Hell?’, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com