Presuda suda u Luksemburgu o ograničenom pravu na brisanje rezultata pretrage na internetu pobeda je „Gugla” i neuspeh Evrope da globalno nametne svoja pravila.
Kada je Evropski sud pravde (ESP) pre pet godina usvojio takozvano pravo na zaborav, kritičari s druge strane Atlantika govorili su podrugljivo da će najveću korist imati francuski ministri, jer će sa „Gugla” moći da sakriju imena svojih ljubavnica. Borci za slobodu govora sada likuju zbog činjenice da je nedavnom presudom istog suda u Luksemburgu ovo pravo ograničeno isključivo na EU. Ako je neki ministar i uspeo da skloni kompromitujuće linkove, u ostatku sveta, uključujući i zemlje izvan EU poput Srbije, korisnici interneta mogu sve da „izguglaju”.
Bila je to prva dobra vest za „Gugl” iz Evrope posle dugo vremena. Nakon niza kazni i tužbi, ESP je stao na njegovu stranu, postupajući po žalbi protiv francuske agencije za za zaštitu podataka koja mu je nametnula kaznu od 100.000 evra zbog toga što jedan zahtev za brisanje, iako ga je odobrio, nije hteo da primeni globalno. Slučaj je privukao veliku pažnju, jer da je odlučeno drugačije, to bi bilo shvaćeno kao težnja Evrope da određuje šta jedan američki tehnološki džin sme da radi izvan njenih granica.
Građani EU za „pravo na zaborav” treba da zahvale jednom Špancu koji se izborio da iz rezultata pretrage budu izbrisani podaci o njegovim starim dugovima i sudskom sporu. Najviši sud EU je u maju 2014. presudio da fizička lica mogu da zahtevaju od pretraživača da uklone sadržaj koji smatraju za „neodgovarajući i irelevantan”.
„Gugl” je ovaj zakon poštovao, ali se pobunio protiv toga da se primenjuje globalno. Njegovi advokati su pokušali da dokažu da će, ako Evropi bude dozvoljeno da globalno nameće svoje standarde privatnosti, to naneti štetu drugim korisnicima u svetu i njihovom pristupu informacijama preko interneta. Aktivisti slobodnog interneta su govorili da, ako EU želi da diktira „Guglu” šta da briše, onda je samo pitanje vremena kada će nedemokratski režimi tražiti isto.
Sud je konačnu odluku obrazložio time da druge zemlje ne priznaju pravo na brisanje, da pravo na privatnost nije apsolutno i da se mora izbalansirati sa širom potrebom društva da putem interneta dođe do informacija.
Za pet godina stiglo je oko 845.000 zahteva za brisanje linkova, a „Gugl” je na 45 odsto odgovorio pozitivno, odlučujući od slučaja do slučaja. Najčešći razlog za odbijanje jeste procena da postoji interes javnosti da ima pristup nekoj informaciji, uglavnom ako je podnosilac javna ličnost. Korisnici su najviše tražili brisanje linkova ka novinskim sajtovima o počinjenim krivičnim delima i linkove ka društvenim mrežama.
U primerima koje „Gugl” navodi, naravno bez imena, može se videti da je odbijen visokorangirani mađarski državni službenik koji je tražio da se uklone linkovi ka novinskim člancima o staroj krivičnoj presudi protiv njega. Nije uslišen ni zahtev nekadašnjeg visokog funkcionera jedne češke državne kompanije koji je tražio da se iz pretrage izbrišu likovi ka vestima o policijskoj istrazi protiv njega zbog korupcije, budući da jer krivični postupak još bio u toku. S druge strane, izbrisani su linkovi ka tekstovima o porodičnoj svađi popularnog italijanskog stiliste, jer se odnose isključivo na njegov privatni život. Inače, u svim slučajevima odobrenog brisanja tekstovi ostaju na originalnim stranicama, a brišu se samo poveznice iz pretrage.
Statistika pokazuje da u proseku 20 Hrvata svakog dana traži od „Gugla” da ih „izbriše”, a odobreno je 38 odsto zahteva, i to najviše za uklanjanje poveznica ka novinskim portalima („Indeks”, „Večernji” i „Jutarnji list”, „Slobodna Dalmacija”). Prema podacima iz hrvatskih medija, odbijeno je dosta zahteva za uklanjanje političkih izjava.
Po pravilu se brišu podaci o zdravlju, seksualnoj orijentaciji, religiji, maloletnim licima, ako je za neko delo odslužena zatvorska kazna ili ako su se optužbe pokazale netačne.
Pravo na zaborav naglašava suštinski jaz između evropskog i američkog shvatanja privatnosti. Na Starom kontinentu preovladava osećaj da su privatnost i kontrola ličnih podataka osnovna ljudska prava, dok je u SAD akcenat na slobodi govora. Evropsko stanovište je sadržano i u zakonu o zaštiti podataka koji je na snazi od prošle godine i dao je građanima EU dodatna prava. Dok od „Gugla” mogu da traže samo brisanje linkova, GDPR im daje pravo da od bilo koje organizacije koja obrađuje podatke o njima traže brisanje.
Pravo na brisanje i u Srbiji
Novim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, usklađenim sa GDPR, i u Srbiji je predviđeno pravo na brisanje podataka o ličnosti. Primena ovog zakona je počela u avgustu, a u Službi poverenika za zaštitu podatka o ličnosti kažu da im je dosad podneta jedna pritužba zbog toga što određeni medij nije postupio po zahtevu fizičkog lica da izbriše tekst koji je o njemu objavljen 2004. godine na internet prezentaciji tog medija. Postupak je još u toku.
Ako neko iz Srbije želi da se izbriše podatak o njemu koji se pojavljuje u pretrazi na „Guglu” ili „Jutjubu”, treba da se obrati američkoj kompaniji (postoji onlajn formular), pa ako ona ne postupi po zahtevu, može da podnese pritužbu povereniku.
(Jelena Kavaja, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com