Među brojnim rasama golubova damski golub je retkost, naročito u Evropi. Malo je odgajivača koji drže ovu rasu, jednu od najstarijih na svetu.
Još iz doba starog Vavilona postoje pisani podaci o ovoj rasi golubova. Čuveni vladar Hamurabi klinastim pismom je opisao karakteristike damskog goluba, čijom se postojbinom smatra današnja Sirija, to jest njen glavni grad – Damask. Ovaj golub zadržao je sve svoje karakteristike. Odlikuje se lepim izgledom, živahnošću i privrženošću jatu. Ima ponosno držanje. Osnovna boja mu je tamna, a vrhovi pera su svetlosivi. Rep je oivičen crnim obrubom. Ima dve pruge preko krila, široke oko centimetar. Za ove golubove tvrdi se da su dobri roditelji. Sami izvode mlade i ne trebaju im dadilje. Godišnje izvedu po šest pari mladih, a najbolje je da se odgoje dva ili tri para. Damski golub je veoma otporan na bolesti. Lepo leti. Ipak, on je više ukrasni golub i na visokoj je ceni.
Mnogi drevni Rimljani bili su veliki ljubitelji golubova. Plinije, koji je pisao u prvom veku nove ere, pominje da je strast za golubovima među njegovim sugrađanima postala manija. Kaže da je strast prema golubovima dostigla neverovatne granice kod nekih ljudi. Oni na krovovima grade kule za te ptice i pričaju slične priče o njihovim veštinama i pedigreima.
Ipak, Rimljani nisu bili ti koji su izmislili veštinu dresiranja golubova. Ta zasluga pripada narodima Bliskog istoka. Najranije pripitomljavanje golubova javlja se u sumerskoj civilizaciji, oko dve hiljade godina pre naše ere. Najverovatnije je da su Sumeri bili ti koji su otkrili da će se golub uvek vratiti u svoje gnezdo, bez obzira na to koliko je dugo odsutan i na kojoj je razdaljini od njega.
Zato, ako ovih dana vidite golubove na svom prozoru, dajte im malo hrane. Ipak su oni drevne ptice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com