Na mestu gde temperatura prelazi 50 stepeni Celzijusa, peščane oluje dodatno otežavaju život Sahravi izbeglica, koje žive u kućama od nepečene opeke i šatorima u kampovima blizu Tindufa u zapadnom Alžiru. Simbolično, ova oblast nosi nadimak „Đavolja bašta“.
https://www.youtube.com/watch?v=FDb_zYCyO1k
Mladi inženjer, Tateh Lehbib (28) pronašao je način da ovim ljudima olakša muke. Sve što je potrebno da bi se sagradile kuće u ovoj suvoj zemlji je 6.000 plastičnih flaša. Flaše se pre gradnje napune peskom i zajedno sa slamom ređaju gusto, tako da oforme čvrstu građevinu.
„Plastične flaše su 20 puta otpornije od nešpečene opeke“, tvrdi mladi inženjer, čiji je projekat podržao i UNHCR sa budžetom od 60.000 evra. On je do sada sagradio 26 kuća, a 80 posto materijala činila je reciklirana plastika, slama, zemlja i karton. Flaše koje čine strukturu zidova su iskorišćene dvolitarske flaše vode ili gaziranih pića koje se mogu naći u kampu ili na otpadu.
„Cilj nam je da olakšamo patnju naroda i da im omogućimo život sa više dostojanstva u ekološkim i održivim domovima“, objašnjava Lehbib.
Recicla, Reutiliza, Reduce e inventa…#westrensahara#reciclaje#refugees pic.twitter.com/j2YeZXz7Hx
— Tateh lehbib (@Sandships) April 7, 2017
Nakon što se glavna struktura sagradi, zidovi se prekrivaju cementom i krečnjakom i onda se kreče u belo da bi odbijali sunčeve zrake i održavali sobnu temperaturu hladnom – nekad se temperatura spusti i do 5 stepeni Celzijusa. Da bi se povećao dotok vazduha, krov ima dvostruki sloj: prvi je sačinjen od podmetača koji su sagrađeni od recikliranih flaša, a drugi je cemetni. Takođe, dva prozora koja su različite visine pružaju bolju ventilaciju.
#solidarios por el mundo #westrensahara pic.twitter.com/ePY0wKqdsT
— Tateh lehbib (@Sandships) April 22, 2017
Zaobljeni eksterijer sprečava da se tokom peščanih oluja pesak skuplja na spoljašnjim zidovima što je čest slučaj kod kvadratnih kuća u kampu. Kada je peščana oluja izrazito jaka, dine dosežu i do vrha krova.
Jedan od izbeglica, Mohamed Dalem Hasan (38) koristi ovakvu plastičnu kuću da ugosti prijatelje i posluži im čaj, ali i dodaje da su one prilično zgodne i za popodnevnu dremku. „Rizik od urušavanja je mali“, kaže on. „U kućama od nepečene opeke krov je metalni pa može i da nas zgnječi ako se sruši.“
https://twitter.com/tito200014/status/853721643658727425
Sada u ovakvim kućama sklonište tokom najtoplijeg dela dana mogu naći i bolesni i deca, za razliku od kuća sa krovom od cinka koji je najbolji provodnik toplote. U početku su svi bili začuđeni Lehbibovom gradnjom ovakvih kuća ali sada svi žele da znaju kako je boraviti u njima.
Inženjer napominje da se ovakav porodični dom može sagraditi za nedelju dana sa troškovima od oko 250 evra što je znatno jeftinije od ciglanih kuća koje mogu koštati i do 1.000 evra. Lehbib je prvu ovakvu kuću sagradio 2015. godine za svoju baku jer je želeo da joj olakša podnošenje vrućine. Kada nije u Španiji, on boravi u toj istoj kući sa njom.
U početku kaže da su ga izbeglice smatrale „ludakom sa flašama“ jer su bile skeptične da od plastičnih flaša mogu nastati čvrste, stabilne kuće. Sada su u planu i veće kuće koje će imati i kuhinje, a dosta nekadašnjih skeptika je sada uključeno u izgradnju kuća što pozitivno utiče na lokalnu ekonomiju.
Više od 165.000 Sahravi izbeglica poslednjih 42 godine živi u izgnanstvu u području oko Tindufa nakon rata u zapadnoj Sahari. Nakon velike kiše 2015. godine, oko 25.000 izbeglica ostalo je bez doma ili su njihove kuće oštećene, prenosi Newsweek.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com