Vlasti Minhena objavile su više od 2.000 dokumenata i nacrta iz doba nacizma u kojima su detaljno opisani Hitlerovi planovi da na mestu tog grada sagradi kolosalnu metropolu.
Minhen je oduvek imao posebno mesto u Hitlerovom srcu, jer je upravo tu pristupio nemačkoj armiji u Prvom svetskom ratu i osnovao Nacističku partiju, prenose mediji.
Firer je imao ideju o “Gradu Pokreta”, kako ga je zvao, sa ogromnim građevinama i putevima predviđenim da traju 1.000 godina.
Novootkriveni dokumenti pokazuju da je on želeo da gradnja počne 1. avgusta 1948. i to počevši od podzemne železnice koja bi povezivala kolonije sa jugom i istokom. Za projektovanje ogromnog obeliska posvećenog nacistima zadužio je arhitektu Alberta Špira.
Ništa od njegovih zamisli nikad nije ostvareno, iako je imao vrlo napredne ideje, naročito vezane za železnički saobraćaj.
Osmislio je dvospratne vagone, od kojih bi neki imali prava kupatila, frizerske salone i bioskop. Glavna železnička stanica trebalo je da ima i ogromnu kupolu, veću i od kupole Bazilike svetog Petra u Rimu, kao i od Trijumfalnog luka u Parizu. Čak je želeo da napravi “palatu piva” i dve sajamske hale za minhenske proizvođače automobila.
U pronađenim dokumentima su i beleške agenata Gestapoa koji su pisali kako neki “nelojalni Nemci” projekat nazivaju “Hitlerovim igračkama”.
Firer je imao i velike planove za Berlin. Tačnije, nameravao je da ga potpuno razruši i izgradi ogromni grad Germaniju.
Arhivski dokumenti pokazuju i da je okupljeno 1.983 Nemca i strana radnika, zajedno sa 1.507 ratnih zatvorenika, s planom da otpočnu izgradnju nove metropole, a njima je upravljalo birokratsko telo “Specijalni biro za Grad Pokreta”.
Međutim, kako su se ratne prilike promenile, plan je propao. Posao rušenja Minhena obavili su britanski i američki bombarderi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com