Poznata glumica oštro kritikuje novoizabranog predsednika jedne od najmoćnijih zemalja sveta. Kolege joj pružaju nesebičnu podršku, pa se između filmadžija i šefa države otvara rat i sve to na samo nekoliko dana pre nego što predsednik zvanično preuzme vlast. Uzbudljiv zaplet najavljuju i ulični protesti. Možda bi to bio dobar filmski scenario, ali takav film nećemo gledati.
Kritički govor Meril Strip na račun Donalda Trampa i njegov odgovor samo su epizoda u ratu najmoćnijih holivudskih figura i novog američkog predsednika, ali gledaoci ne bi trebalo da očekuju da će se taj sukob preneti na filmsko platno i da će filmadžije preko umetnosti kritikovati novu administraciju. Razlozi su, kako tvrde upućeni, čisto ekonomski: takvi filmovi ne bi doveli publiku u bioskope, pa od zarade ne bi bilo ništa.
„To više ima veze sa blagajnom i sa zaradom nego sa bilo čime drugim. Ne vidim da trenutno bilo šta osim nastavaka poznatih naslova može da privuče ljude. Još ’Marvelovih’ superheroja, još Betmena, Supermena”, tvrdi jedan analitičar u tekstu na portalu britanskog „Gardijana”. Kako se ocenjuje u tom članku, američka filmska industrija mogla bi da razočara one koji očekuju liberalni talas iz Los Anđelesa, koji bi se suprotstavio desničarskom populizmu Vašingtona. Iako Tramp naziva filmadžije liberalnim, Holivudom još uvek dominiraju beli muškarci koji prave sadržaje o drugim belim muškarcima koji tuku i ubijaju druge likove nadajući se da će zauzeti njihova mesta. Vođenje kulturnih krstaških ratova protiv Bele kuće nije im u opisu posla.
Mit o Holivudu kao progresivnom i antitiranskom još uvek živi na ruganju Hitleru u filmu „Veliki diktator” Čarlija Čaplina, suprotstavljanju nacistima Hemfrija Bogarta u „Kazablanci”, potezu Kirka Daglasa, koji je kao producent „Spartaka” poverio scenario Daltonu Trambou, čije se ime našlo na listi nepoželjnih, tj. onih koje je senator Džozef Makarti (makartizam) označio kao komuniste.
„Otvoreno priklanjanje jednoj ili drugoj partiji na filmu retko može da bude dobro”, smatra Marti Kaplan sa Univerziteta Južne Kalifornije.
„Holivud je najuspešniji kada širi poruku o američkom snu i o borbi za njegovo ostvarenje. Industrija voli priče o ljudima bez šanse, koji su na kraju ipak uspeli jer i publika voli takve priče. Ukoliko bi pare mogle da se zarade od priča o maltretiranju homoseksualaca, suprematiji belaca, mizoginiji ili ksenofobiji, Holivud bi se utrkivao da ih napravi”, tvrdi Kaplan.
Bilo bi nerealno očekivati da industrija zabave iz Kalifornije podigne glas protiv Trampovog seksizma dok se u Holivudu vodi istraga zbog nejednakih zarada žena i muškaraca. Ima mišljenja i da bi holivudska kritika novog šefa Bele kuće bila apsurdna jer je on, kao milijarder sa Menhetna u ulozi rijaliti zvezde, upravo proizvod Holivuda.
(Ankica Marinković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com