Morske školjke plene svojom lepotom i neobičnim izgledom, ali i bojama. Sa svojim prelepim izgledom ne zaostaju ni korali, puževi i rakovi; prednjače mureksi, nautilusi, spondulusi, tridakne, tritoni, giant kukle, haliotisi, raže ili koralni ježevi.
Mnogi ljudi su opčinjeni školjkama i drugim lepotama iz mora – sakupljaju ih i prave velike i vredne kolekcije. Sigurno svako od nas po povratku sa odmora na moru donese sa sobom i nekoliko školjki ili puževa koje je sam izronio ili kupio. Ako morskog puža naslonite na uho, čućete i predivne zvuke talasa i za tren oka se podsetiti veselih dana provedenih na moru. Pravi zaljubljenici u ovaj hobi ne štede novac da odu i na kraj sveta ako treba samo da bi se domogli nekog retkog primerka. One cenjene školjke mogu koštati i do hiljadu evra, pa i više.
Izbor je neverovatan. Tu su zadivljujući i neobični koralni ježevi, konusi, koji samo na prvi pogled mogu da izgledaju naivno, ali to nimalo nisu, školjka pod nazivom petrovo uvo, zatim ljupki morski konjici i školjka zvana harfa, ali i preparirana raža, koja više podseća na vanzemaljca. Postoji i školjka u obliku sidnejske opere – ona je i bila glavna inspiracija za njenu izgradnju. Kažu da je najskuplja u kolekciji školjka pod imenom Spoundulus varios.
Konkologija je čitava nauka koja se bavi proučavanjem ljuštura školjki i puževa. Prema nekim podacima, školjke su se pojavile pre 600 miliona godina, a čovek tek pre milion. Najveća školjka na svetu, tridakna, može da dostigne težinu i do 40 kilograma i dužinu od dva metra. Pošto joj se meso koristi za ishranu, ona je već u fazi izumiranja, tako da se na Floridi uzgaja u veštačkim uslovima kako bi opstala. Pojedine vrste školjki pojavljuju se u mnoštvu varijeteta, što naročio važi za konus – postoji više od 50.000 vrsta. Jedan od njegovih varijeteta od svega nekoliko centimetara najotrovniji je živi stvor na svetu. Čovek umre svega četiri-pet sekundi posle ubrizgavanja ovog otrova. Skoro svi ostali konusi su u stanju da probiju čak pet centimetara debelu ljušturu druge školjke i pojedu je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com