Omiljena hrana krtice je kišna glista. Od kišnih glista sprema sebi i zalihe. Nameće se pitanje kako to krtica uspeva da sačuva kišne gliste, koje ni mrtve skoro uopšte ne mogu da se sačuvaju, a pogotovu ne žive. Kišna glista, naravno, ne bi krtici „pravila društvo“ na duže vreme da ova životinjica nije razvila jednu zaista strašnu metodu da svoju žrtvu pretvori u „trajnu konzervu“. Krtica, naime, razdrobi kišne gliste, ali ih pri tom ne usmrti, već im onemogući kretanje kroz zemlju. Glisti ostaje sasvim mala šansa da joj se prednji deo regeneriše dovoljno brzo – pre nego što je krtica pojede.
Pauk krstaš takođe spada u životinje čije spremanje zaliha izaziva laku jezu. On svojoj žrtvi, na primer, muvi, noćnom leptiru ili mušici, lepljivom niti umota krila i noge, pa je onda okreće između prednjih nogu i omota paučinom. Tako još živu žrtvu obesi u svoju mrežu.
Jednostavno izgleda tehnika pripremanja zaliha tvora, koji tek u zimu lovi rovčice i druge slične životinjice i čuva ih kao rezervu tako što ih poređa u visoki sneg kao u frižider. Naravno, ovaj plen ne održava se večno, već samo kratko vreme, kao što je slučaj sa skladištenjem hrane kod svračka, koji bube, žabe, muve i skakavce natiče na ograde od bodljikave žice ili na trnovito žbunje i tako ih čuva dok ponovo ne ogladni.
Vrhunac veštine u spremanju zaliha hrane dostigla je osa kopačica, bliska rođaka pčele. Ona ima žaoku i otrovne žlezde i njih koristi protiv žrtve. Osa kopačica takođe ne ubija svoju hranu kao što su pauci, muve ili larve, nego ih otrovnom žaokom bode sve dok ne parališe budući zalogaj. Njen otrov je neka vrsta sredstva za anesteziju – razara nerve, ali žrtva ostaje još mesecima u životu. Uspavane žrtve osa kopačica odnosi u svoje gnezdo i njene larve, koje se kasnije izlegu, imaju tako obezbeđenu stalnu hranu.
Hrčkovo sakupljanje zaliha hrane postalo je poslovično, ali ako se uporedi sa konzerviranjem i čuvanjem plena drugih životinja, ono je skromno. Senzaciju izaziva količina hrane koju sakuplja hrčak, jer ova vredna životinjica pripremi za zimu žita u težini čoveka. Razumljivo je da zemljoradnik nije oduševljen kad naiđe na 50-60 kilograma brižljivo sklonjene hrane najboljeg kvaliteta, te da gubi svako zadovoljstvo zbog te male, inače simpatične, životinje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com