Jezik gestova je izvor urnebesnog nerazumevanja na celoj zemaljskoj kugli. Svaki narod ima neka svoja pravila ponašanja.
Eto, recimo, gest „kruga“, koji se pravi spajanjem palca i kažiprsta u obliku slova „O“, ima totalno suprotna značenja na raznim mestima u svetu. U anglofonim zemljama to je gest odobravanja: „Super je!“, „OK!“ Međutim, u Francuskoj, na primer, ovaj gest zamenjuje rečenicu: „Ti si apsolutna nula!“
U istoriji nemačkog sudstva postoji jedan neobičan slučaj, koji najbolje opisuje svu zbrku koju ovaj gest pravi. Naime, neki vozač koji je prolazio pored saobraćajca pokazao mu je pomenuti gest. Policajac, poreklom Grk s Kipra, shvatio je da mu je vozač time poručio da ga smatra muškarcem netradicionalnog seksualnog usmerenja, te je prijavio vozača sudiji. Posle ispitivanja psihologa i kulturologa, sudija je zaključio da se u Nemačkoj ovaj znak može shvatiti na različite načine, u zavisnosti od toga odakle ste rodom, te je vozač oslobođen.
Japanci se, kao što znamo, klanjaju jedni drugima, i to tako što onaj koji se više pokloni, više uvažava sagovornika. Takođe, Japanci poštuju čudan kodeks, po kome onaj ko je na višem položaju najglasnije priča, i to se smatra bontonom, dok se onaj najjadniji i najsiromašniji u lokalu bukvalno „skriva u mišju rupu“.
Laponci se dodiruju nosevima u znak pozdrava i poljupca, i to da ne bi „hladili usta“ na veoma niskim temperaturama, a ne zato što ne znaju šta je intima i čekaju vas da ih naučite tome.
Pomalo neobično, ali tako je. A možda bi i neki naši odomaćeni gestovi bili pomalo smešni drugim stanovnicima naše planete. Zato, živele razlike!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com