Za upravljanje bilo kojim prevoznim sredstvom, osim biciklom, razume se, potrebna je dozvola. Ubuduće će morati da je imaju i oni koji upravljaju slonovima. Tako je bar odlučila vlada indijske države Kerala i u skladu sa tom odlukom osnovala prvu i jedinu školu ove vrste na svetu. Goniči slonova našli su se u čudu. Za bavljenje ovim poslom dosad im nisu bile potrebne nikakve dozvole. Ta veština vekovima se u Indiji prenosila sa oca na sina. Šta se odjednom promenilo?
Promenilo se, izgleda, mnogo toga. Prvo, slonovi više nisu nezamenljivi kao što su bili. Da bi se prevezli od jednog mesta do drugog, ljudi danas koriste automobile, autobuse, vozove ili avione. Ni u šumskoj industriji, u kojoj su slonovi koliko do juče bili glavna radna snaga, stvari ne stoje baš najbolje. Slonove sve više zamenjuju moćne mašine čije je održavanje jednostavnije. Nezamenljivi su još prilikom održavanja verskih svečanosti. One i dalje ne mogu da se zamisle bez učešća ovih životinja, mada se i tu koješta promenilo. Veliki broj hramova poprilično je osiromašio i više nije u stanju da drži sopstvena krda. Kada im slonovi zatrebaju, iznajmljuju ih.
Mada im slonovi obezbeđuju zaradu i obavljaju najteže poslove, njihovi vlasnici postupaju sa njima prilično loše; ne samo što ih često satima ostavljaju da stoje na suncu bez imalo hrane i vode nego ih nemilosrdno tuku debelim motkama koje imaju kuku na kraju. Zbog toga će se u dozvole, baš kao i one namenjene automobilima, upisivati svi prekršaji – od vožnje u pijanom stanju do maltretiranja životinja. Kada se sakupi određeni broj negativnih bodova, dozvola će se oduzimati.
Školovanje u ovoj školi traje tri meseca: prvi protiče isključivo u posmatranju životinja i uočavanju onoga šta slon voli, a šta ne. Kada mu upoznaju narav, prelazi se na obuku. Čovek mora da bude veoma strpljiv, da neumorno ponavlja naređenja i svakog puta nagradi životinju kada nešto uradi kako treba. Stručnjaci kažu da treba bar pet godina da bi se ovladalo veštinom upravljanja slonom. No, kako bi tako dugo školovanje bilo veoma skupo, učenje je svedeno na tri meseca, a poslednji je posvećen veterinarskoj nezi životinja.
Ova škola ne daje, naravno, gotove goniče slonova, jer se samo na savladavanje penjanja na slona utroše dve nedelje, ali zato pruža veoma dobru osnovu za one koji su spremni da se kasnije sami usavršavaju. U svakom slučaju, u školi se nauči ono što je najvažnije: kako se odnositi prema slonu, kako ga hraniti i negovati. Oni koji to ne savladaju nemaju izgleda da dobiju dozvolu, pa prema tome ni priliku da postanu vozači slonova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com