Poslednjih nekoliko stotina godina ljudi su bili svesni déjà vua, uz različita objašnjenja, kao na primer da je to posledica mentalnog poremećaja ili nečeg vanzemaljskog.
To je fenomen koji zbunjuje ljude generacijama: déjà vu. Neobičan osećaj, koji se s francuskog prevodi kao ‘već viđeno’, da ste već negde bili ili nešto radili, često vas iznenadi i učini da se osećate pomalo čudno.
Jesam li živeo prethodni život? Jesam li duh? Putnik kroz vreme? Sve su to prilično iracionalne misli koje vam u tom trenutku prolaze kroz um. Ali koji je uzrok? Pa, naučnici veruju da su korak bliže razumevanju nakon što su otkrili što misle da je jedan od glavnih razloga iza svega.
Mentalni poremećaj? Nešto vanzemaljsko? Nekakve super moći?
Poslednjih nekoliko stotina godina ljudi su bili svesni déjà vua, uz različita objašnjenja, kao na primer da je to posledica mentalnog poremećaja ili nečeg vanzemaljskog.
A početkom 21. veka, naučnik pod imenom Alan Brown zadubio se u sva istraživanja koja su do tog trenutka sprovedena na tu temu. Brown je naišao na neke studije koje su uključivale obične ljude, a ne medije i vidovnjake. Čini se da je većina incidenata izazvana mestom ili razgovorom, te da je čak bilo naznaka da su ljudi imali neku vrstu napadaja u mozgu.
Naterana da dublje ponikne u temu Brownovim istraživanjem, naučnica Anne Cleary provela je vlastiti eksperiment, gde je testirala nešto što se naziva Gestalt familijarnom hipotezom.
Zanimljiva teorija
Osnovna premisa teorije je da se déjà vu pojavi kod nekoga tko ima sećanje na mesto na kojem je bio u prošlosti, a kojeg se ne može odmah prisetiti, što deli karakteristike njihovog trenutnog okruženja.
Na primer, uđete u kancelarijski blok i odjednom osetite da ste tamo već bili, iako definitivno niste. Moguće je da ste već pre posetili sličnu scenu, možda su stolovi i stolice, ili čak prozori, bili u sličnoj konfiguraciji kao vaša stara škola ili ordinacija vašeg lekara. Prema hipotezi Gestalt familijarnosti, ako se ne možete odmah prisetiti tog prethodnog okruženja, ostaje vam osećaj poznatiji kao – déjà vu.
Je li vam se ikada dogodio deja vu?
Kako bi testirala teoriju, Cleary je koristila virtualnu stvarnost za manipulaciju postavkama i scenama, kako bi videla postoji li korelacija između sećanja i doživljaja déjà vu.
Pišući u The Conversation o eksperimentu, rekla je: „Kao što je predviđeno, veća je verovatnoća da će se déjà vu dogoditi kada su ljudi bili u sceni koja je sadržavala isti prostorni raspored elemenata kao ranija scena koju su gledali, ali se nisu sećali. Ovo istraživanje sugeriše da jedan od faktora koji doprinosi déjà vu može biti prostorna sličnost novog prizora s onim u sećanju kojeg se trenutno ne uspeva svesno prizvati u sećanje. Međutim, to ne znači da je prostorna sličnost jedini uzrok déjà vu. Vrlo verovatno, mnogi faktori mogu doprineti onome što prizor ili situaciju čini poznatom“, zaključila je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com