Jako pametni ljudi previše vremena provode u analiziranju, iz čega proizlazi i briga, i pod stalnim su pritiskom da opravdaju svoj status.
Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije ključ za lakši, jednostavniji, srećniji ili ispunjeniji život. U odgovoru na to može li inteligencija nekima biti i prokletstvo, psiholozi objašnjavaju da ona svakako može imati negativne strane, koje potvrđuju naučne studije.
1. Često razmišljaju umesto da osećaju
Visoko inteligentni ljudi mogu da razumeju osećaje jako dobro, da razmišljaju i razgovaraju o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje kod njihovog izražavanja. To je čest problem jako pametnih ljudi, posebno onih koji se sjajno izražavaju. Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni i verbalni ljudi svoje ponašanje koriste i kao izduvni ventil — vikaće, baciće nešto, rasplakaće se, skočiće ili će plesati.
„Visoko inteligentni ljudi će pričati o tome kako se osećaju, a kad završe sa razgovorom, svi će ti osećaji i dalje biti zarobljeni“, kaže psiholog Markus Geduld.
Dodaje kako je u tome ključna razlika između kognitivnih i emocionalnih veština. Iako naučnici ne mogu detaljno da objasne kako su oni povezani, očigledno je da visoka emocionalna inteligencija kompenzuje niske kognitivne sposobnosti, pri čemu izrazito pametni ljudi ne moraju da se oslanjaju na svoje emocionalne veštine da bi rešili probleme.
2. Ljudi očekuju da uvek zabljesnu
Kod prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više — da budu najbolji u svemu, nebitno o kojem je području reč, pa oni nemaju sa kim da razgovaraju o svojim slabostima ili nesigurnostima.
Na njima je veći pritisak da moraju da budu uspešni, zbog čega su pod stalnim stresom. To je uočljivo već i u mlađem dobu — deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe.
3. Teže nauče vrednost teškog rada
Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i brže da obavljaju posao, odnosno sa manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan. Ipak, inteligencija ne vodi direktno uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je za njega potrebna.
„Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju rano otkriju da ne treba toliko puno da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike“, ističu psiholozi.
4. Ljudima ide na živce kad ih ispravljaju
Bez obzira na to da li je reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.
5. Preterano analiziraju
Ljudi sa visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize, a u tome sebi teško mogu da pomognu. Iz preteranih analiza proizlazi i previše brige, pa i otežana mogućnost izbora — inteligentni žele da budu sigurni u svoje odluke kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće, pa je ponekad nužno osloniti se i na svoj instinkt.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com