Od vašeg omiljenog potoka preko noći je nastalo jezero. Nije čudo, ali ni čarolija. Verovatno je svoje šape i zube umešao dabar. Najveći predstavnik glodara u Evropi dostiže dužinu od jednog metra. Prepoznatljiv je po velikom repu nalik na lopatu, dugačkom oko 25 centimetara, i sjajnom, glatkom krznu.
Dabar izbegava susrete sa drugim životinjama i ljudima. Zato izlazi uglavnom noću, a svoju jazbinu pravi tako da joj se ulaz nalazi ispod površine vode. Uvek živi uz vodene tokove, a na kopnu je jedino kada nema drugog izlaza. Na zadnjim šapama ima plovne kožice, koje mu omogućavaju da lakše pliva, dok mu rep služi kao kormilo. Uši su mu delimično skrivene u krznu i mogu se hermetički zatvoriti prilikom ronjenja, kao i nozdrve.
Evropski dabar nikada ne živi sam. Kolonije imaju po 12, pa i više članova koji štite svoju teritoriju, terajući čak i pridošlice svoje vrste. U sušnim mesecima dabar pravi branu na vodenom toku kako bi zaštitio ulaz u svoj dom. Branu zida od stabala i granja pomešanog sa blatom i kamenjem. Drvenu građu prenosi u zubima, a prednje šape služe mu kao ruke u kojima nosi blato i kamenje. Od istih materijala od kojih zida branu dabar pravi i svoju jazbinu.
Leti se hrani lišćem, grančicama, trskom, mladicama i korenjem lokvanja, a zimi korom drveća. Njegovi oštri sekutići stalno rastu i ne mogu se istrošiti. Evropski dabar bio je gotovo istrebljen jer su ga ljudi lovili zbog krzna i kastoreuma, supstance koju luče žlezde koje se nalaze u blizini njegovog repa. Danas se vraća u svoja prirodna staništa širom kontinenta. Ima ga na rekama Elbi i Roni, u delovima Skandinavije, u Bavarskoj, Holandiji, a trenutno je u toku povratak na teritoriju Škotske.
Američki dabar živi u Kanadi i SAD, a od evropskog rođaka razlikuje se po obliku glave. Po svemu ostalom su slični. Indijanci ga nazivaju svetim centrom životinjskog sveta. Pregrađujući vodene tokove, on stvara plitka jezerca i močvarno zemljište koje je stanište gotovo polovine ugroženih biljnih i životinjskih vrsta Severne Amerike. Istovremeno, brane građene od prirodnih materijala sprečavaju poplave i prečišćavaju vodu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com