Čak je i pećinski čovek jeo žitarice za večeru, tvrde arheolozi s Univerziteta u Kalgariju.
Na ostacima kamenog oruđa iskopanog u pećini u Mozambiku, a koje je korišćeno pre oko 100.000 godina, pronađeni su tragovi žitarica i korenaste hrane. Sve to dramatično menja naša shvatanja o ishrani iz kamenog doba, tvrdi doktor Hulio Merkader.
"To je još jedan pokazatelj da je u pitanju složena stvar", kaže Hulio Merkader i dodaje da se do sada mislilo da je upotreba biljaka na taj način počela u Africi pre 20.000 godina.
"To nam govori da su lovci skupljači hrane počeli da koriste svoju okolinu ne na kraju ledenog doba, već na njegovom početku".
Tim doktora Merkadera pronašao je na stotine delova kamenog oruđa u pećini u severnom delu Mozambika 2007. godine.
Prilikom proučavanja 70 ovakvih delova oruđa mikroskopom je ustanovljeno postojanje tragova divljih banana, pomorandži, graška i krompira koji su doneti u pećinu, a potom obrađeni za jelo.
Na ostacima kamena takođe se mogu videti i ostaci prastarih žitarica.
Ovo je najstariji primer ljudske obrade žitarica na svetu, izjavio je Hulio Merkader.
"Uključivanje žitarica u ishranu smatra se velikim korakom u ljudskoj evoluciji zbog tehničke složenosti procesa kojim se zrnevlje žitarica pretvara u hranu", kaže Hulio Merkader.
Ovo otkriće potvrđuje i korist od ovakvih divljih biljaka u današnjem svetu, u kojem još ima onih koji gladuju.
"U Africi postoji veća količina autohtonih vrsta žitarica nego na bilo kom drugom kontinentu", nastavlja on.
Rezultati rada ovog tima objavljeni su u časopisu "Science".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com