Među Srbima postoji uvreženo mišljenje da im promaja može doći glave. Ogroman procenat se doslovce guši u zagušljivim prostorima ne dozvoljavajući da ni tračak vazduha uđe kroz prozor, ukoliko su u isto vreme otvorena vrata. Svaku pojavu ukočenosti, razne upale i glavobolje skloni su da pripišu ovoj nevidljivoj pojavi.
„U Srbiji se pod promajom smatra cirkulisanje vazduha između dva suprotno postavljena prozora ili prozora i vrata. Međutim, brza cirkulacija vazduha ima potpuno isti efekat i na drugom mestu. Dakle, naše telo „ne prepoznaje“ promaju već samo strujanje vazduha. Da li će negativno uticati na naš organizam zavisi od mnogo faktora, među kojima presudan uticaj ima zagrejanost tela, spoljašnja temperatura i vlažnost vazduha“, objašnjava specijalista interne medicine dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju.
Doktor dodaje da promaja, odnosno ubrzano strujanje vazduha može da dovede do naglog rashlađivanja, promene u cirkulaciji mišića i pojave bola kao posledice.
Bolovi se obično javljaju u predelu vrata koji je i najizloženiji strujanju vazduha. Može da dođe i do paralize nerva lica, smatraju pojedini neurolozi. Promene na izloženim delovima tela najbolje mogu da se uoče pri radu klima uređaja, ukoliko ste direktno izloženi“, navodi on.
Da li je strah od promaje opravdan?
„Strah je često preteran. Ja imam običaj da kažem pacijentima da oni koji se boje od promaje umiru od raka pluća. Naime, u mnogim zgradama se iz građevinskog materijala oslobađa radioaktivni gas radon koji je povezan sa nastankom karcinoma pluća. Njegova koncentracija jedino se smanjuje redovnim provetravanjem prostorija“, upozorava doktor.
Jeremić kaže da se iz nameštaja takođe oslobađaju male količine organskih jedinjenja koja su potencijalno toksična. Da bi se efikasno pročistio prostor neophodno je napraviti promaju.
„Provetravanje je važno i zimi. Respiratorne infekcije se ne dobijaju prehladom hladnim vazduhom kako se obično misli, već boravkom u zatvorenom neprovetrenom prostoru u kome raste koncentracija infektivnih mikroorganizama“, kaže on.
Ima li osetljivih na promaju i hladan vazduh?
„Osobe koje boluju od hroničnih degenerativnih reumatskih bolesti su više osetljive na ovakvo strujanje vazduha. Međutim, u fenomenu nastanka bola mora se uzeti u obzir i psihički momenat, jer su skloni da veruju kako su sa promajom bol i isprovocirali. I zaista, oni po principu placebo efekta i osećaju jači bol“, otkriva reumatolog i dodaje da je prava istina da promaja nikoga ne može da ubije niti dovede do pojave zapalenja mozga i drugih teških bolesti, kako se u narodu obično misli. Sa jakog vazdušnog strujanja treba se skloniti jedino ako to telo registruje kao negativnu senzaciju, a na visokim temperaturama svakako ne, piše portal Reumatologija.
Korisno rashlađivanje
Rashlađivanje vazduha, pogotovo u vrelim danima, ima brojne prednosti. Visoka temperatura utiče na naše fizičke i mentalne sposobnosti jer se osećamo tromo, bezvoljno a često nemamo snage ni za uobičajene aktivnosti. Osećaj svežine u prostoru u kome se boravi podstiče mentalnu budnost.
„Niža temperatura smanjuje znojenje i gubitak tečnosti iz organizma. Ovo je posebno važno za starije osobe koje uglavnom ne unose dovoljno tečnosti. U rashlađenim domaćinstvima smanjuje se broj insekata i parazita“, kaže dr Jeremić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com