U kafićima grada Dahab na poluostrvu Sinaj u Egiptu, svakodnevno se ponavljala ista rečenica među zaljubljenicima u ronjenje – „ako je to moglo da se dogodi Stivu, može da se dogodi bilo kome“.
Stefan Kenan (39) iz Dablina utopio je u julu dok je nadgledao ronjenje svetske rekorderke Alesie Cekini u slobodnom ronjenju (102 metara dubine). Dok je pokušavala da pređe tzv. luk zloglasne Plave rupe koristeći se samo jednim dahom, 25-godišnja Italijanka je postala dezorjentisana.
Kenan je požurio da joj pomogne i izvuče do površine. Ona je uspela da se izvuče nepovređena, ali Kenan se onesvestio i pronađen je kako pluta s licem prema dole, nekoliko stotina metara dalje.
Kao „bezbednosni ronilac“, Kenan je bio jedan od najboljih u svom poslu. Njegova smrt služi kao mračan podsetnik na verovatno jedno od najopasnijih mesta za ronjenje na svetu.
Plava rupa je ponor dubok 120 metara, udaljen 8 kilometra od grada Dahaba. Zovu je „grobnicom ronilaca“, međutim ni to ne sprečava hiljade njih da svake godine dolaze ovde da rone, ignorišući sve više metalnih ploča koje vise na obližnjoj steni, kao podsetnik na tragično nastradale, piše Gardijan.
Teško je reći koliko je Plava rupa uzela ljudskih života. Ronioci u Dahabu kažu da je to najmanje 200-injak njih u poslednjih 10 godina. Tarek Omar je tehnički ronilac iz Dahaba koji je počeo da istražuje Plavu rupu 1992., fasciniran pričama o njenom prokletstvu pošto se u njoj utopila žena kojoj su dogovorili brak.
Omar je postao slavan kad je 1997. iz rupe izvukao tela Matina Garea i Konora O’Regana,. Od tada je iz Plave rupe izvukao 20 tela, i tako zaradio mračni nadimak „sakupljač kostiju“. Poslednjih godina, kad je tehničko ronjenje postalo trend, Omar je svedok porasta broja nesreća.
Za mnoge ronioce, spuštanje u rupu je ono što je za planinare penjanje na Kilimandžaro. Na 56 metara dubine, zid stene nestaje, otkrivajući šupljikavi 26 metara dugi tunel iz Plave rupe do dubokog okeana.
„Prelepo je imate osećaj da stojite u podvodnoj katedrali. Problem je u tome što ronioci zarone 50-ak puta negde i misle da znaju sve, no realno nisu spremni za tu dubinu i uslove“, kaže instruktor ronjenja Aleks Hejs.
Što ronilac uđe dublje, to je veći pritisak na njegov organizam, a ta se narkoza često naziva „martini efektom“.
Uprkos upozorenjima i strogim propisima, ronioci hrle u Plavu rupu. Najpoznatija smrt bio je slučaj iz 2000. kad je instruktor ronjenja Juri Lipski nestao. On je odlučio da zaroni i stigao je do dna, ali je tada postao dezorijentiran.
Kad je shvatio da neće izroniti, skinuo je masku sa kiseonikom i samo nestao. Kasnije je otkriveno da je sa sobom imao i video kameru koja je bila pričvršćena za njegovu kacigu. Tako je nesretni ronilac snimio svoju smrt.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com