Sigurno ste čuli za reč “veresija“, odnosno kupovina ili prodaja na veru/poverenje, bez plaćanja. Reklo bi se – preteča kredita.
– Na crtu.
– Na svesku.
– Na “dođem ti“ – samo su varijacije o temi.
Samo pominjanje reči veresija nas vraća u detinjstvo i asocira na razne narodne umotvorine kao što su: „Čast svakom – veresija nikom“ ili „Davao je na veresiju“ uz sliku čikice koji šeta s pocepanom odećom i prosjačkim štapom.
Reč potiče iz turskog jezika i reči “veresi“, koja se odnosi na kredit, davanje robe „na veru“, posuditi, pozajmiti.
Međutim, postoji i još jedna zanimljivija teorija o poreklu ove reči.
U Osmanskom carstvu bogatiji i imućniji ljudi bi često ulazili u prodavnice, nepoznate radnje da plate dugove siromašnih ljudi.
Njihovi dugovi su bili zapisivani u sveske koje su se zvale “veresija“. Dobročinitelj bi tako nasumično pocepao nekoliko strana sveske i kazao: “Ovi dugovi su plaćeni.”
Siromašni ljudi nikada ne bi saznali ko je platio njihove dugove, a ni dobročinitelji ne bi znali kome su pomogli.
U svakom slučaju, ovo je interesantno, bilo istina ili ne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com