Sme li neko da reši ovaj psihološki test?
Ovo je pravi psihološki test, a počinje pričom o jednoj devojci.
“Na sahrani sopstvene majke, devojka je srela muškaraca kojeg nikada ranije nije videla. Pomislila je kako je on divan, pa se momentalno zaljubila verujući da bi on mogao biti onaj “pravi” za nju, njena srodna duša. Nekoliko dana kasnije, devojka je ubila svoju sestru. Koji je njen motiv za ubijanje sestre?”
Odgovor koji bi navodni psihopata trebalo da da glasi:
“Nadala se kako će se isti muškarac ponovno pojaviti na sahrani.”
Test je postao izuzetno popularan na društvenim mrežama, naročito na Fejsbuku. Međutim, stručnjaci tvrde kako se nikako ne može uzimati kao ozbiljni pokazatelj toga da li je neko psihopata ili ne, za to se psihijatri i psiholozi služe mnogo kompleksnijim kliničkim ispitivanjima.
Nedostatak empatije
U svom govoru psihopate ne iskazuju emocije, glas i način razgovora im je monoton i naizgled racionalan. Dok govore o svojim zločinima ili o nečemu što su zgrešili, psihopate otkrivaju šta ih je podstaklo na zločin i to smatraju mnogo gorim od onog što su oni učinili.
Osnovno svojstvo psihopata je da oni nemaju savesti, jer jedno govore, drugo rade, treće misle, a sve s ciljem kako bi imali moć nad drugima, objašnjava Henkok.
Psihopate odaje govor, manjak ikakve empatije i samoljublje
Psihopate su lukavi manipulatori, ali sami sebe nesvesno odaju specifičnim floskulama i uzorcima u govoru, otkriva istraživanje Univerziteta Kornel. Naučnici su pregledali sudska i policijska ispitivanja osuđenih ubica i u njihovim govorima pronašli zajedničke crte, za koje se veruje da ima većina psihopata.
“Psihopate čine oko jedan odsto ukupne populacije i oko 25 odsto muških kriminalaca, a za većinu njih nikad ne bismo rekli da to jesu. Treba ih otkriti na vreme kako bi se od njih zaštitili”, kaže autor studije, profesor Džefri Henkok, preneo je Express.hr.
Odaje ih govor
Dok govore ljudi vladaju rečima i glagolima i ponekad greše. Ono što psihopate rade je ubacivanje brojnih prekida u govoru, poput “mmm”,”uum”, “hmm” i drugih mrmljanja, a Henkok smatra da te greške ubacuju kako bi se činili normalnijima i manje promišljenima.
Takođe koriste mnogo više veznika poput “jer”, “stoga”, “zato” jer im oni služe kako bi opisali uzročno- posledične veze koje su najvažnije za njihovo razmišljanje i kojima racionalizuju sve svoje postupke.
Koriste dvostruko više reči od drugih za opisivanje svojih fizioloških potreba poput jela i pića i novca dok većina drugih ljudi naglašava važnost porodice, prijatelja, vere…
Kako ih prepoznati?
Nasilno i zločinačko ponašanje vide kao logičan ishod svoga plana. Najčešće su vrlo šarmantni i slatkorečivi i uvek znaju šta reći i u kojoj situaciji. Ne opterećuju se društvenim pravilima i nije im važno šta drugi misle o njima.
Nisu samouvereni, već umišljeni i misle da su bolji od drugih. Takođe su izuzetno tvrdoglavi i arogantni i nisu sposobni za empatiju ili razumevanje drugih ljudi.
Često lažu do te mere da je to patološki i finansijski i emocionalno iskorišćavaju ljude s kojima su bliski. Teško kontrolišu svoje ponašanje i vređaju druge, pokazuju da im je dosadno, agresivni su i nesposobni da se dugo zadrže na jednom poslu ili odnosu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com