Zamislite da je sada 2048. godina i da ste vikend odlučili da provedete u jednoj od velikih evropskih prestonica, bilo da je to Pariz ili London, Berlin, Beč. Ali gde god da odete, muk, tišina, pustoš, očajne grupe građana tumaraju u senci nekad slavnih građevina. Napuštena su i danas popularna odmarališta jer je viši novo mora učinio svoje.
Ruralna područja otkrivaju donekle drugačiju sliku i na njima se nižu blistave tehnološki sofisticirane kuće osmišljene da zaštite ukućane od pustoši klimatskih promena i trajnih pandemija. Ovakva slika budućeg života za tridesetak godina opisana je u jednom od četiri scenarija ne tako daleke budućnosti do kojega su došli istraživači s 13 poznatih evropskih univerziteta, okupljeni oko projekta Evropske komisije IMAJINE, koji je sastavni deo programa Horizon 2020.
Scenariji za 2048. godinu objavljeni prošle godine naišli su na velik odjek, a britansko-irski istraživački dvojac Metju Finč i Mari Mahon ističu da su osmišljeni s namerom da “testiraju naš osećaj onoga što je važno kada se svet promeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju „politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama”.
– Ta se zamišljena budućnost možda nikada neće dogoditi, ali može nas sprečiti da tapkamo u mestu i pripremiti se na sve šokove s kojima će se svet neizbežno susresti – navode Mahon i Finč uvereni da je pandemija korone i naš odgovor na nju već preoblikovao društva, a razgovor o nejednakostima učinila još hitnijim. Neki od scenarija predstavljaju ogromni kulturološki slom širom Evrope koja se ne može složiti oko osnovnih vrednosti, prenosi Večernji list.
Scenario 1. 3D printer i “Tvrđava Evropa”
U prvom scenariju napredne tehnologije 3D printera i proizvodnje dovode do visokog prosperiteta u celoj Evropi. Automatizovano poslovanje proizvodi i distribuira robu na lokalnom nivou, privreda se razvila u kružnu privredu. Zbog povećanog blagostanja Evropska unija je porasla i uključuje Tursku, Ukrajinu i Belorusiju, što ponekad dovodi do novih tenzija na spoljnim granicama. Nakon Putinove ere Rusija je znatno oslabljena. U tom scenariju prvi musliman, i to Šveđanin somalijskog porekla, biće izabran za predsednika Evropske komisije 2035. godine. Iako je EU zbog migracija sve više i više kulturno raznolika, svejedno postaje izolovanija i zaštitnički nastrojena. Klimatske izbeglice redovno se zaustavljaju na granicama jer visok nivo automatizacije znači da su zemlje manje zavisne od niskokvalifikovanih radnika. Pozivi na veću političku slobodu sve su glasniji. Ljudi u ovakvoj Evropi osećaju snažnu odanost porodici nastojeći da obezbede da im deca krenu putem prestiža i prosperiteta u širem evropskom društvu.
Scenario 2: Život na selu i uz klimatske promene
Drugi scenario podrazumeva pustošenje velikih gradova u kojima se uglavnom zadržavaju siromašne grupe građana i doseljenici. Do 2048. urbana područja su getoizovana mesta u kojima skučeno žive radnici čiji životni uslovi najviše podsećaju na današnju svakodnevicu migranata u Singapuru ili socijalnih četvrti u Melburnu. Dalje pandemije i klimatske promene raselile su mnoge ljude iz gradova i obalnih područja, a život na selu postaje sve popularniji. Borba protiv klimatskih promena globalni je prioritet i tehnologija čiste proizvodnje sledeće generacije brzo se širi. Ovde se nejednakost bazira na tome ko ima sredstva da se zaštiti od klimatskih promena. EU mora da plati visoke “reparacije za klimu” zemljama na globalnom jugu zbog istorijske nejednakosti u emisijama CO2. Te 2048. više neće biti kapitalizma, već će fokus biti na malim zajednicama i na umetnosti i kulturi, što se sve više diktira iz Azije. To ne znači da je život u 2048. godini uvek mračan. Svet se priprema za 39. letnje olimpijske igre koje će se održati u Kuala Lumpuru u Maleziji, s tim što će osim sportista na OI učestvovati književnici, filozofi, ali i heroji nominovani iz celog sveta zbog napora u borbi protiv klimatske krize. Evropljani, Amerikanci i Australijanci nadaju se osvajanju medalja, ali 2048. godine, kao i u većini drugih, zemlja za koju se očekuje da dominira je Kina, svetski lider u borbi za preživljavanje klimatskih promena.
Scenario 3: Digitalna nejednakost i internetsko državljanstvo
U trećem je scenariju velika nejednakost između onih koji imaju pristup naprednoj tehnologiji i onih koji su iz nje isključeni. Državljanstvo je postalo digitalni koncept: ljudi mogu da žive u Australiji, a da nikada nisu kročili na evropsko tlo i još uvek su “mrežni” evropski građani. Moguće je privremeno pozajmiti svoja prava drugima, na primer u pogledu zdravstvene zaštite ili čak međusobno razmenjivati prava. Većina ekonomskih aktivnosti se odvija na mreži, telekomunikacije su norma, a ne izuzetak. Verovatnije je da ćete raditi s ljudima iz Kine, Meksika ili Sjedinjenih Država nego s ljudima iz sopstvene zemlje. Nejednakost se definiše prema tome ko sme da radi i okuplja se u virtualnom prostoru, a ko ne. Oni koji imaju i nemaju u budućnosti nisu definisani mestom koje se danas naziva domom, već virtualnim prostorom na kom smeju da rade, igraju se i okupljaju se. Napredna tehnologija privilegovanima omogućuje istraživanje, uživanje i zaradu od tih digitalnih okruženja, dok su oni manje srećni zaključani.
Scenario 4: Lažne vesti i podeljena Evropa
U poslednjem scenariju Evropa je podeljena na nekoliko tabora, a lažne vesti nagrizle su poverenje u nauku i politiku. U nekim zemljama ljudi glasaju za političare koji zagovaraju teorije zavere. Teško je dogovoriti se o pouzdanim izvorima. Iako neke regije odražavaju “tradicionalne” i verske vrednosti, na drugim se mestima slave brakovi do pet osoba. Jedni štite reke i planine, dok u nekim regijama digitalni sistemi poput virtuelnog asistenta Siri imaju svoja lična prava pa se na zlostavljanje Siri gleda kao na maltretiranje kućnog ljubimca. Opšta solidarnost između područja naglo je pala. Posetioci iz SAD-a, Kine ili Indije ocenili bi Evropsku uniju 2048. godine prilično zaostalom. Neke zajednice neguju napredni stav prema pravima životinja, poštuju osećanja neljudskih stvorenja i tretiraju ih kao jednake, dok su se druge vratile tradicionalnoj konzervativnoj baštini. Ta fragmentacija pokrenula sve češće i ogorčene kulturne ratove, sa sporovima oko pitanja poput roda i kulturnog identiteta.
– Scenariji koje smo stvorili testiraju naš osećaj onoga što je važno kada se svet promeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama – kažu istraživači koji kroz projekt IMAJINE dokazuju da se nejednakosti u EU povećavaju, suprotno proklamovanoj politici Evropske unije o stvaranju teritorijalne kohezije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com