Vekovima su ljudi obožavali mačke, od njih se plašili i smatrali ih čarobnim stvorenjima. Mit o višestrukim životima mačaka postoji širom sveta, iako broj života varira u različitim kulturama.
Stara engleska izreka objašnjava da mačka ima tri života da se igra, tri da skita i tri da ostane sa gazdom. Nauka, međutim sugeriše da kao i druga živa bića, mačke imaju samo jedan život.
Mit da mačke imaju devet života potiče iz egipatske kulture i religije. Egipatski bog sunca Ra je često prikazivan kao mačka. Verovalo se da on uzima formu mačke kada posećuje podzemni svet. Legenda kaže da je Ra iz svog tela izrodio osam bogova koji predstavljaju devet života u jednom.
Mačkama se najčešće pripisuje devet života, jer se broj devet smatra magičnim brojem. U staroj Grčkoj broj devet se odnosio na trojstvo svih trojstva i natprirodni broj koji priziva tradiciju i religiju. Broj devet se smatra srećnim u Kini i veoma je zastupljen u mitologiji kineskih zmajeva. Ali, u Nemačkoj, Grčkoj, Brazilu i u nekim zemljama španskog govornog područja veruje se da mačke imaju sedam života, dok turske i arapske legende ističu da imaju šest.
Vilijam Šekspir koristi izraz o mački i njenih devet života u drami “Romeo i Julija”. Kada Julijin rođak Tibalt pita Romeovog prijatelja Merkucija šta će sa njim, on mu odgovara: “Dobri kralju mačaka, neću ništa sem jedan od tvojih devet života”.
Neki ljudi veruju da je mit o devet života povezan sa sposobnošću mačke da se uvek dočeka bezbedno na noge. Mačka ima fleksibilne kosti i ligamente, što joj pomaže da izdrži povrede od različitih nesreća. Zahvaljujući izuzetnoj spretnosti, refleksima i elastičnosti može da izdrži padove i druge velike nesreće, ali i da izađe na kraj sa opasnijim protivnicima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com