Crveno odelo, duga bela brada i džak s poklonima cine Deda Mraza, a šta je sve osim toga potrebno da bi nekome to bio posao i koliko uopšte košta druženje u novogodišnjoj noći sa njim otkrio je jedan od beogradskih Deda Mrazova, Miroslav Bronzić.
U svom studiju ukrašenom jelkom i detaljima koji novogodišnju čaroliju bar na oko čine stvarnom, on kaže da ne može baš svako biti Deda Mraz – za to je potreban talenat, da osoba bude komunikativna, dobar animator i da ume sa decom.
Premda je mnogima prva asocijacija na Deda Mraza lik bucmastog dekice, Bronzić, poznatiji kao vilenjak Pera, kaže da se tim poslom mogu baviti i mlađi, jer ih maska može učiniti poprilično uverljivim Deda Mrazom.
Bronzić otkriva i da Deda Mraz nikako ne sme da ima tetovaže, prstenje, ručni sat, te da mora voditi računa da se ne primeti lastiš kojim pričvršćuje veštačku bradu.
Mora da vodi računa i o svom nastupu i bude snalažljiv, rekao je on i u prilog tome prepričao lično iskustvo kada je, dok je odlazio na radni zadatak, izgubio jednu rukavicu, pa je deci taj mali peh, budući da Deda Mraz uvek mora da nosi čiste bele rukavice, opravdao pričom da ju je pojeo irvas.
Novogodišnja čarolija se dočarava dobrom gestikulacijom i zanimljivim pričama o vilenjacima, patuljcima, Baba Mrazici, koja pravi kolače ili plete čarape ljuljajući se u stolici na ljuljanje, savetuje Bronzić potencijalne Deda Mrazove i poručuje da je najveća greška koju amater može da napravi da sa vrata počne da deli poklone, „jer se deca tada fokusiraju na ono što su dobili, a ne na Deda Mraza“.
Opisujući svoje nastupe, kaže da najpre decu treba podići na noge uz čuveno „Ho ho ho“ i „Jeste li bili dobri“, sledeći korak je zainteresovati ih pričama, nakon čega sledi razgovor i podela poklona „što je znak da je žurka gotova“.
Kako bi zadovoljio „armiju“ svojih obožavalaca širom Srbije Bronzić, kao pravi moderni Deda Mraz, sa decom komunicira i putem skajpa, vibera…
Kako kaže, jedini problem u takvoj vrsti animiranja mališana je to što ne može lično da im donese poklone, ali zahvaljujući iskustvu i kreativnosti osmislio je rešenje pa detetu objasni da je poklon poslao po vilenjaku Stidljivku, koji se očigledno postideo i ostavio poklon ispred vrata.
Ono što Deda Mraza još čini stvarnim su ukrasne trake i svečana dugmad na odelu, zvončići, praporci, dvogled, kompas, starinski sat, durbin i čarobna mapa na kojoj deci pokazuje svoju domovinu na Severnom polu i kuda sve leti sa irvasima, naveo je Bronzić pokazujući sve te detalje uredno poređane na stolu na kome deci piše pisma.
Deda Mraz, naravno, košta:
„Cene ove sezone se kreću od 2.600 do 6.500 dinara, koliko košta termin u novogodišnjoj noći. Ove godine smo snizili cene, jer je prošle godine doček sa Deda Mrazom bio oko 14.000 dinara“, rekao je on.
Prisećajući se svojih iskustva Bronzić, koji inače radi u beogradskoj agenciji „Pismo Deda Mraza“, sa osmehom kaže da mu je jedno od najdražih kada od roditelja čuje da je dete oduševljeno pismom koje mu je lično Deda Mraz poslao na kućnu adresu.
„Kada dobiju pismo, deca su fascinirana jer ne mogu da veruju da je Deda Mraz zaista njima pisao. Roditelji nam pričaju i čak šalju snimke dece kada dobiju pismo. To mi je i najzanimljivije, ta priča kako deca ne veruju da je Deda Mraz zaista njima napisao pismo i da zaista zna ko su oni, sta su radili, sva njihova dobra dela i želje“, kaže Bronzić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com