Razmišljajući kako da vrati dug od 15 dolara Volter Hant je savijao komad žice među prstima. U jednom trenutku, posle višečasovnog okretanja žice, tog proleća 1849. godine ovaj inovator iz Njujorka pogledao je žičani sklop u svojim rukama i shvatio da pred sobom ima izum jednostavan i lak za korišćenje. Tako je rođena zihernadla, pronalazak koji je do današnjih dana ostao popularan i rado korišćen na svim kontinentima. Hant je 10. aprila 1849. godine patentirao svoju malu napravu, a zatim je taj patent prodao za 400 dolara, i to čoveku kome je dugovao 15 dolara. Ovaj izumitelj je, inače, bio poznat po svojim mnogobrojnim pronalascima, među kojima su bili i specijalni noževi i mašina za šivenje.
Zihernadla je nastala od obične igle, a razlikovala se od nje po sigurnosnom, zaštitnom poklopcu na vrhu, koji je štitio od slučajnog ubadanja vrhom igle. Ova naprava se pokazala odličnom za spajanje najrazličitijih vrsta garderobe, od sukanja do pantalona, kao zamena za dugmiće, a dugo je upotrebljavana i kao držač za pelene. Pravljena je od raznih materijala i u najrazličitijim veličinama i u 19. i 20. veku bila je izuzetno popularna pa se bez nje gotovo nisu mogle zamisliti suknje i haljine. Dugo je korišćena i kao nezaobilazni modni detalj napravljen od skupocenih materijala, poput zlata, i ukrašavana vrednim nakitom.
Ljudi su i pre pronalaska Voltera Hanta tragali za napravom pomoću koje će da spoje dva dela tkanine. U svojim pokušajima naročito su bili uporni drevni Grci i Sicilijanci. Njihovi izumi bili su znatno veći od današnje, moderne verzije zihernadle, ali su imali i dve velike mane. Na vrhu ovih naprava nije postojao zaštitni poklopac, pa je njihovo korišćenje često bilo opasno i izuzetno bolno, a žica na kraju nije bila savijena. To je, naravno, značilo stalno ispadanje tkanine i njeno ponovno nameštanje.
U vekovima koji su usledili mnogi pronalazači su pokušavali da usavrše ovaj mali izum, ali trebalo je da prođe mnogo vekova da nastane zihernadla.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com