Kao Trnova Ružica

Poslednjih nekoliko sezona u trendu je divlja romantika uneta u zabačene baštenske kutke i dočarana jednostavnim cvetovima. Deo te romantike čine, naravno, i divlje ruže. Doduše, većina divljih ruža cveta samo jednom, ali zbog toga su one u toku ove sezone izuzetno bujne i cvetaju pre svih ostalih sorti ruža.

Divlje ruže cvetaju vrlo kratko, ali ostaju omiljene zbog svojih lepih boja, bogatih ukrasa u vidu šipuraka i otpornosti. One rastu i na staništima na kojima plemenite ruže, ruže za leju ili žbunaste ruže ne uspevaju. Suva staništa, siromašno zemljište, senoviti ili vetroviti tereni nisu nikakav problem za divlje ruže. Njih ne treba zalivati ni đubriti, orezivati ili sklanjati u zatvoren prostor tokom zime. Samo bi stare izdanke trebalo povremeno uklanjati, kako bi nove grane mogle da rastu.

U prirodi se divlje ruže mogu videti na svim kontinentima severne Zemljine hemisfere, pa se stoga među njima razlikuju sorte evropskog, azijskog i severnoameričkog porekla. Tipičan cvet divlje ruže je jednostavan, sa pet latica, ali postoje i lepe sorte sa punim, velikim cvetovima. Među najlepše se ubrajaju dvobojne sorte Rosa foetida Bicolor ili sorta Venusta Pendula, koja pripada poljskim ružama i može se ubrojati u penjačice. Sorta Geranium mandarin ruža ima sve dobre osobine divlje ruže, a dodatno nudi i zatvoren rast, koji je pogodniji za bašte.

Živa ograda od divljih ruža koja slobodno raste je cvetni i mirisni paravan koji će uokviriti vašu baštu i zaštititi je od neželjenih pogleda. Plodovima divlje ruže, šipurcima, hrane se razne životinjice. Neželjeni posetioci mogli bi da budu zadržani na distanci, jer grane sa trnjem ne dozvoljavaju nikome da se provuče, pa biste se osećali kao Trnova Ružica u zamku zaštićenom ružinim granama.

Divlje ruže stvaraju čarobnu i romantičnu atmosferu u bašti.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com