Kineski istraživači su nedavno otkrili formativni mehanizam iza samooprašivanja u kultivisanom paradajzu, pružajući dragocenos za povećanje prinosa paradajza, piše Sihnua.
Istraživači sa Univerziteta za poljoprivredu i šumarstvo Fuđian otkrili su da paradajz može da promeni strukturu cvetnih organa tako što reguliše razvoj trihoma u sebi, usvajajući na taj način metod samooprašivanja kako bi poboljšao svoje plodove.
Domaći paradajz to postiže anatomski tako što formira konus oko muških prašnika, što osigurava da polen lako stigne do stigme. Konus prašnika drži zajedno gusta mreža dlačica koje se nazivaju trihomi sa patent zatvaračem.
Istraživači su identifikovali set homeodomain-leucin patent zatvarača (HD-ZIP) gena koji regulišu formiranje ovih trihoma. Istovremeno, ovi geni regulišu dužinu ženskog stila, omogućavajući koordinisan razvoj samooplodne reproduktivne strukture.
U poljoprivredi, samooprašivanje u biljkama dovodi do veće stope plodonošenja i osigurava nasleđivanje odličnih osobina, što ga čini jednim od ključnih ciljeva u modifikaciji useva za čovečanstvo, rekao je Vu Minliang, istraživač I jedan od autora studije.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com