Nova godina se slavi na svim krajevima planete; to je i najstariji praznik na svetu. Međutim, ko je i kada prvi počeo da slavi Novu godinu?
Naučnici smatraju da su drevni Vavilonci prvi počeli da obeležavaju Novu godinu. Ona se slavila kao ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da počinje u proleće, kada sva priroda oživljava. Vavilonci su je slavili čak 11 dana; veselili se i radili sve što su poželeli. Egipćani su takođe znali za Novu godinu. U početku su je obeležavali krajem septembra, a to je padalo baš u vreme kada je Nil plavio svoje obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini i označavao je bujanje biljnog sveta, a samim tim i hranu.
U starom Rimu Nova godina je vekovima slavljena početkom proleća. Svetkovine, gozbe i veselja trajali su i do pet dana. Iako je rimski Senat odredio da je Nova godina, a samim tim i njena proslava, 1. januara, ovaj dan je prihvaćen mnogo kasnije, i to kada je Julije Cezar proglasio da se 1. januar slavi kao kalendarski početak Nove godine. Januar je dobio ime po rimskom bogu Janusu, koji ima dve glave – jednom gleda unazad, u godinu koja je prošla, a drugom unapred, u godinu koja tek dolazi.
U vekovima koji su sledili ljudi su nastavili da proslavljaju Novu godinu. Iako je danas prihvaćen 1. januar za početak nove godine, mnogi narodi širom sveta zadržali su tradicionalne proslave ovog praznika u različito vreme, pa tako i Kina, država sa najvećim brojem stanovnika na svetu. Kineska nova godina počinje u vreme mladog meseca, između 17. januara i 19. februara. Tako i mi imamo svoju Novu godinu.
Najluđa noć proslavlja se na svim kontinentima na svetu, ali na različite načine. Međutim, zajednička karakteristika svih ovih proslava jesu radost, veselje i ona večna nada da će baš ova nova godina biti mnogo bolja i srećnija od prošle.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com