Jedna životinja izaziva tajanstveni strah i inspiriše strašne priče još od davnih vremena. U mitologiji starog Egipta i drevne Grčke, u spisima srednjovekovnih alhemičara, u astrologiji i među životinjama hrišćanskog pakla prisutna je – škorpija. Ova životinja obično je duga pet do deset centimetara, ali ima vrsta koje dostižu dužinu od 30 centimetara.
Ova otrovnica ima četiri para nogu koje joj služe za hodanje i par koji se s vremenom razvio u klešta. Škorpija koristi klešta pre svega za lov, ali ona igraju važnu ulogu i u plesu udvaranja. Njihova veličina zavisi od vrste životinje. Smatra se da su ona manja kod škorpija čiji je otrov jači. Škorpije imaju tri para očiju – jedan na prednjem delu glave i dva sa strane. Međutim, životinje koje žive u pećinama i među otpacima uopšte nemaju oči, već se oslanjaju na druge čulne organe. Oči škorpije su jednostavne građe i omogućavaju samo razlikovanje svetlosti i tame.
Na repu ove životinje nalazi se njeno najjače oružje – žaoka, i dve žlezde koje proizvode otrov. Sve vrste škorpija su otrovne. Love noću, a hrane se paucima, insektima, pa čak i malim gušterima i miševima. Njihov otrov opasan je za plen, dok je čovek retko u opasnosti. Škorpije koriste otrov tek ako svoj ulov ne uspeju da savladaju kleštima. Otrovana žrtva brzo se paralizuje, a zatim biva pojedena.
Postoji samo nekoliko vrsta škorpija čiji je ubod smrtonosan za čoveka. Ipak, njihov otrov nije dovoljno jak da ubije zdravu odraslu osobu. Obično stradaju samo deca, stari i bolesni. Škorpija se ne treba plašiti jer napadaju samo kada se osete ugroženim.
Mladunci škorpije rađaju se živi, po dvoje odjednom. Potomstvo od 12 i više mladih majka nosi na leđima sve dok ne ojačaju i postanu sposobni da se brinu o sebi. Mlade škorpije liče na roditelje.
Škorpije se najčešće sreću u toplim krajevima, gde su stalni posetioci ljudskih staništa i mogu se naći u cipelama, krevetima ili ormanima. Postoje i vrste koje žive na Alpima i zimske mesece provode umrtvljene.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com