Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira, piše Bizlife.
Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo.
Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept „Teorije višestruke inteligencije“, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi „Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences“ (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
2. Verbalno-lingvistička inteligencija
Ljudi koji poseduju ovu vrstu inteligencije, dobri su u korišćenju i artikulaciji reči, pisanju, usmenom izražavanju, i krasi ih dobra memorija. Vole da pišu priče, čitaju, vode debate, koriste humor, detaljno objašnjavaju stvari… Sve ove vrline su glavna snaga, pre svega, novinara i pisaca, advokata i učitelja, profesora.
3. Logičko-matematička inteligencija
Odlične veštine rešavanja problema i kompleksnih računica, uživanje u razmišljanju o apstraktnim idejama, proučavanje naučnih eksperimenata – ovim odlikama se ponose naučnici, matematičari, programeri, inžinjeri, računovođe, ekonomisti, lekari. Omiljena zabava su im zagonetke, rebusi, mozgalice. Umesto rečima, oni razmišljaju brojevima.
4. Telesno-kinestetička inteligencija
Ova vrsta je izražena kod osoba koje se skladno kreću, osećaju se ugodno u svom telu i koriste ga kako bi se izrazili na različite načine. Najčešće je poseduju plesači, atletičari i glumci, kao i oni koji vole da rade rukama i bave se aktivnostima poput modelarstva, konstruisanja, popravljanja. Imaju odličnu fizičku koordinaciju i skloni su pamćenju stvari prilikom rada.
5. Muzička inteligencija
Jasno je da je poseduju muzičari, pevači, kompozitori, nastavnici muzičkog, svi oni koji dobro osećaju ritam i zvuk. Uživaju u pevanju i sviranju, lako prepoznaju tonove i muzičke obrasce, lako pamte pesme i melodije, imaju izražen nivo shvatanja muzičkih struktura, ritmova i nota.
6. Interpersonalna inteligenecija
Odlike vezane za ovu vrstu su: dobro razumevanje drugih i interakcija sa njima, procena emocija, motiva, želja i namera ljudi iz okoline. Pojedinci kod kojih je naglašen ovaj tip intelekta, uglavnom su psiholozi, filozofi, savetnici, političari. Imaju odlične komunikativne i neverbalne veštine, posmatraju situacije iz različitih uglova, kreiraju pozitivne odnose sa ljudima, dobri su u rešavnju grupnih konflikata.
7. Intrapersonalna inteligencija
Osobe koje su intrapersonalno inteligentne, uglavnom su svesne sebe, svojih vrlina i mana – povezane su sa introspekcijom i autorefleksijom. Često znaju biti povučeni i provoditi vreme u samoći, kada analiziraju sebe, okolinu, teorije, ideje. To su, pre svega, filozofi, pisci, teoretičari, naučnici.
8. Naturalistička inteligencija
Ova vrsta je najnoviji dodatak Gardnerovoj teoriji, i dočekana je sa više otpora nego prethodnih sedam. Prema Gardneru, pojedinci koji se ovde ističu su više u skladu sa prirodom od ostalih i često su zainteresovani za očuvanje i istraživanje okoline, i učenje o drugim vrstama. Veoma su svesni suptilnih promena u svom okruženju. Vole boraviti u prirodi, posmatrati je, analizirati biljke, životinje, minerale, a najčešće su to biolozi, ekolozi, baštovani, farmeri, kuvari, poljoprivrednici.
9. Egzistencijalna inteligencija
Deveta, i prema samom Gardneru, moguća, ali ne i zagarantovana vrsta inteligencije. Poseduju je osobe koje vole razmišljati o filozofskim pitanjima, o smislu života i postojanja, i uopšte o svemu što čini život. To su često oni iz filozofskim i verskih krugova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com