Znate li koliko je ljudi do sada bilo na Mesecu?
Većina ljudi odgovoriće – Nil Armstrong i Edvin Oldrin.
Odgovor nije tačan: po Zemljinom satelitu Mesecu je do sada hodalo 12 ljudi, a poslednji je bio Harison Šmit, astronaut misije Apollo17 koji je sleteo na Mesec 11. decembra 1972. godine.
Od tog datuma pa na ovamo Mesec posećuju samo bespilotne svemirske letelice i roboti.
Znate li da je lunarna prašina opasna?
Lunarna prašina je sitna kao brašno, ali veoma gruba. Zahvaljujući toj teksturi i slaboj gravitaciji, ona se nalazi apsolutno svudae na Mesecu.
NASA je doživela brojne probleme uzrokovane lunarnom prašinom. Pošto je sitna i oštra, ponaša se kao brusni (šmirgl) papir i jako brzo ‘troši’ čizme astronauta. Takođe, dospela je i unutar svemirskih letelica i astronautskih skafandera, pa čak i u pluća nekoliko astronauta. Iako se niko nije usudio da testira ovu tvrdnju, veruje se da bi Mesečeva lunarana prašina mogla uništiti – probušiti astronautsko odelo, ako mu se izloži dovoljno dugo.
Na Mesecu se dešavaju potresi kao i na Zemlji ali…?
Iako je Mesec praktično mrtav komad stene s vrlo malo geološke aktivnosti na njemu se s vremena na vreme, kao i na Zemlji, ali i drugim planetama pa čak i zvezdama, dešavaju potresi. Postoje četiri vrste potresa na Mesecu – prva tri tipa su duboki potresi koje uzrokuju sudari meteorita ili toplinski potresi uzrokovani sunčevom toplotom a oni su relativno bezopasni. Četvrta vrsta ipak može biti vrlo neprijatna. Reč je o “plitkim” potresima koji mogu biti jaki do 5,5 stepeni po Rihteru i traju i po 10 minuta.
Naučnici još uvek nisu sigurni kako su potresi na Mesecu uopšte mogući. Potrese na Zemlji najčešće uzrokuju tektonske ploče, koje na Mesecu ne postoje…
Na Mesecu mogu da se vide – tone đubreta!
Ljudi gde god da odu ostavljaju za sobom neko smeće, bilo da se radi o pikniku na Zemlji, ili poseti Mesecu. Tokom vremena, astronauti koji su posetili Mesec prema nekim procenama, ostavili su neverovatnih 181.437 kg veštačkih materijala!
Ruku na srce, astronauti nisu bacali okolo kore od banana, plasitčne boce ili limenke.
Umalo da bude planeta!
Ako nekoga pitate šta je Mesec, gotovo svi će vam odgovoriti isto: on je mesec – misleći na prirodni satelit drugih planeta. Ipak neki stručnjaci se neće složiti s ovom tvrdnjom. Već neko vreme u naučnim krugovima kruže priče o tome kako bi Mesec trebalo posmatrati kao planetu, a ne kao obični satelit, a jedan od razloga je taj što je on daleko najveći mesec u odnosu na svoju planetu u našem Sunčevom sistemu.
Prema IAU (Međunarodna astronomska unija) planeta je bilo koje stenovito telo koje ima različite slojeve, geološki je aktivno, i što je najvažnije kruži oko Sunca. Znamo da se Mesec lako može uklopiti u ove kategorije. Prvo, Mesec je stenovito telo koje se sastoji od mnogih elemenata od kojih se sastoji i Zemlja. Takođe je imao vulkansku aktivnost u svojoj davnoj prošlosti. Čak i sada Mesec još uvek doživljava potrese, tako da je i dalje geološki aktivan.
Jedino što ga sprečava da zvanično i postane planeta je to što kruži oko Zemlje a ne oko Sunca (mada postoje argumenti da više kruži oko Sunca nego oko Zemlje, ali zvanično, Mesec kruži oko Zemlje).
Na Mesecu su posmrtni ostaci čoveka!
Legendarni Eugen Šomejker, poznati astronom i geolog bio je odgovoran za naučno istraživanje kosmičkih uticaja i uspostavljanje metoda i tehnika koje su astronauti koristili za istraživanje Meseca.
On je i sam želeo da postane astronaut, ali je odbijen zbog manjeg medicinskog problema. To je ostala njegova najveća želja, pa je NASA nakon njegove smrti, ispunilja njegovu životnu želju i Eugenov pepeo poslala na Mesec Lunar Prospectorom 1998. godine. Njegov pepeo je danas razasut po Mesecu, pomešan s lunarnom prašinom.
Eugen Šomejker je tako postao prvi čovek koji je sahranjen na Mesecu!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com