Čitajući stripove i gledajući holivudske blokbastere čovek pomisli da je zračenje retka i opasna stvar koja ljude pretvara u superheroje ili u deformisana čudovišta. U stvarnosti, međutim, zračenje je svuda oko nas, sve vreme, čak i u našim telima, a unosimo ga i hranom i vodom. Šta je u stvari radijacija i koliko je ima u našim telima?
Zračenje obuhvata mnoge procese U osnovi, to je kada objekat, poput Sunca, emituje energiju kroz čestice ili talase. Ali kada kažemo „radijacija“, mislimo na posebno visokoenergetske talase kao što su gama-zraci i visokoenergetske čestice koje emituju radioaktivni atomi poput atoma uranijuma. Talasi i čestice velike energije opasni su za žive organizme i mogu oštetiti ćelije izložene njima.
Štaviše, svi elementi u periodnom sistemu imaju izotope ili oblike istog elementa koji sadrže različit broj neutrona u jezgrima. Neki izotopi su stabilni, ali drugi su nestabilni, što znači da su radioaktivni i oslobađaju visokoenergetske talase ili čestice, prema američkom Ministarstvu energije. A neki elementi, poput uranijuma, postoje samo u nestabilnom obliku.
Mnogi izotopi i radioaktivni elementi se prirodno pojavljuju i ulaze u biljke i vodu. Dakle, svaki put kada jedemo ili pijeno, možda unosi male količine radioaktivnih izotopa. Najveći izvori zračenja u našim telima su tragovi ugljenika-14 i kalijuma-40, rekao je Majk Šort, vanredni profesor nuklearne nauke i inženjeringa na Masačusetskom tehnološkom institutu. Iako ovi izotopi čine većinu zračenja našeg tela, unosimo samo oko 0,39 miligrama kalijuma 40 i 1,8 nanograma ugljenika-14 dnevno. Količina radioaktivnosti koju uzrokuju izotopi u ljudskom telu uporediva je sa jedan odsto doze zračenja koju bi ljudi dobili na letu iz Bostona za Tokio, rekao je Šort.
„Većina ovih radio-izotopa ulazi u naša tela kroz hranu koju jedemo, vodu koju pijemo i vazduh koji udišemo“, rekao je Šort.
Neke namirnice imaju veće koncentracije radioaktivnih izotopa – poput banana koje sadrže malu količinu kalijuma-40 i brazilskih oraha koji sadrže radijum. Naravno, količine ovih namirnica koje prosečna osoba konzumira ne povećavaju značajno zdravstvene rizike povezane sa zračenjem, kako tvrdi američka Agencija za zaštitu životne sredine.
Drugi faktori životne sredine mogu dovesti do toga da ljudsko telo postane radioaktivnije. „Na primer, ljudi koji žive u neprovetrenim podrumima sa velikim količinama granita, koji sadrže mnogo radijuma, apsorbuju mnogo više radona i povezanih izotopa“, ili proizvode nastale pri raspadanju radioaktivnog atoma, rekao je Šort za „Lajv sajens“.
Šort je rekao da radioaktivni izotopi koje ljudi unose nastaju različitim procesima. Na primer, kalijum-40 je „primordijalni nuklid“, što znači da u svom sadašnjem obliku postoji još pre Zemljine geneze. Primordijalnim nuklidima treba toliko vremena da se razgrade ili raspadnu da su danas u suštini isti kao što su bili pri stvaranju u zvezdama ili u Velikom prasku.
„Sav kalijum prirodno sadrži 0,011 odsto kalijuma-40, tako da je svuda oko nas i neizbežanje“, rekao je Šort. „Razvijamo smo se u radioaktivnom okruženju, uključujući sveprisutni kalijum-40 od stvaranja Sunčevog sistema“, navodi naučnik.
Neki izotopi koje ljudi apsorbuju u životnoj sredini se nalaze zbog ljudske aktivnosti. „Atmosferska ispitivanja nuklearnog oružja 50-ih i 60-ih godina proizvela su male količine stroncijuma-90, a Fukušima i Černobilj su oslobodili nešto cezijuma-137 i cezijuma-134“, rekao je Šort i dodao da je većina toga već nestala.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com