Svako ko čuje ime slavnog filmskog glumca i režisera Čarlija Čaplina seti se onižeg čoveka s brčićima, obučenog u pohabano gospodsko odelo, s polucilindrom na glavi, prevelikim cipelama na nogama i štapom u ruci. On je glavni junak Čaplinovih filmova, čuveni Šarlo, na kome je sve veoma smešno: izgled, pačji hod, nespretno ponašanje – sve izuzev očiju, koje su uvek tužne. Kada mu je udahnuo život, Čarli Čaplin je bio inspirisan svojim doživljajima iz najranijeg detinjstva.
Čarli Čaplin se rodio 16. aprila 1889. godine u Engleskoj, u siromašnom predgrađu Londona. Njegovi roditelji bili su putujući glumci i on je prvi put nastupio na pozornici sa nepunih pet godina. Dok nije ostao bez oca, mali Čarli je znao samo za siromaštvo, a onda je na vrata njegove porodice zakucala i beda. Zato je i izjavio da siromaštvo nije greh, ali beda jeste, jer ponižava čoveka. Ona znači glad, neplaćene račune, zaplenjen nameštaj, lutanje od stana do stana. Čarli je sve to iskusio, ali najteže su mu padali odlasci u narodnu kuhinju po ručak. Tada je morao da obuva mamine prevelike cipele, jer svoje nije imao.
Jednog dana sreo je čoveka koji je na ulici svirao vergl. Bio je opčinjen muzikom. Od tada je ulica postala njegova pozornica: uz muziku je igrao pred prolaznicima, a posle nastupa bi ispružio svoj šešir i zaradio nekoliko novčića. Imao je sreću da ga zapazi čovek koji je tada osnovao trupu „Osam lankaširskih dečaka“, a ubrzo je dobio i ulogu u velikoj pantomimi „Mačak u čizmama“. Sreća mu je, međutim, iznenada okrenula leđa: ostao je bez majke koju su odveli u duševnu bolnicu. Tada je morao da radi razne poslove da bi preživeo, ali je sanjao o povratku svetlostima pozornice. I san mu se ostvario. U 12. godini Čarli je dobio prvu ulogu u pozorišnom komadu u kom je igrao skitnicu, kao i prvu kritiku u kojoj su mu prorekli sjajnu budućnost. Od tada je počeo njegov put ka izuzetnoj slavi.
Publika širom sveta obožava Šarla skitnicu koji poslednji zalogaj deli sa svojim psom i, uprkos, siromaštvu čuva svoj štap – svoje dostojanstvo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com