Pored skijanja, sankanja, klizanja, snouborda ili grudvanja, sneg može poslužiti za još mnoge stvari. Međutim, da li ste se ikada zagledali u pahulje i zapitali se kako uopšte nastaju ti neverovatni oblici i koji ih to majstor negde gore pravi?
Sneg je visinska padavina u čvrstom stanju, u obliku sitnih ili krupnih belih pahuljica koje su sastavljene od sitnih ledenih kristala, raznovrsnog, najčešće zvezdastog oblika. Nastaje sporom, postepenom sublimacijom pare u vazduhu i pada na zemlju najčešće pri temperaturi od -2 do +2 stepena Celzijusa. Ako je pomešan sa kišom, zove se susnežica. U toku najvećeg dela godine pada samo u polarnim oblastima i na visokim planinama, u umerenom pojasu samo za vreme zime, a oko ekvatora jedino na visokim planinama kao što je, na primer, Kilimandžaro u Africi. Sneg ima veliki uticaj na razvitak biljnog sveta, jer sprečava naglo hlađenje i isparavanje tla, čuva vlagu u zemljištu i štiti biljke od promrzavanja. Stalni sneg postoji na najvišim vrhovima planina, a od njega nastaju glečeri.
Vratimo se pahuljicama. Svaka koja padne je različita i ne postoje dve iste pahuljice. Ima ih različitih oblika. U osnovne forme spadale bi one igličaste, koje podsećaju na grane drveta, ravne kao ploča; one koje podsećaju na drvene olovke, dugačke i u obliku igle, ali postoje i mešavine nekih oblika. To se najčešće dešava kada kristali počnu da se formiraju kao jedan oblik pahulje, ali onda ih vetar oduva na područje sa različitom temperaturom, tako da poprime drugačiji oblik. Dešava se da pahulje izduva jak vetar, tako da na zemlju dospevaju polomljene ili deformisane. Takođe, postoji i veliki broj pahulja koje ne spadaju u uobičajene oblike, ali i one padaju sa neba.
Dok su pahuljice pravilnog oblika obično šestokrake, u ovoj grupi postoje i one sa 12 krakova. Ove nisu toliko česte, ali možete ih zapaziti ako dobro gledate. Niko ne zna koji su to vremenski uslovi pod kojima one nastaju. Ovu misterioznu sudbinu dele i pahuljice u obliku trougla. U ovu grupu neobičnih spadaju još i pahuljice u obliku metka, vrha strele, ili duple prizme. One zaista retke, koje se ponekad mogu videti na Severnom polu, jesu pahulje u obliku piramide, jer nastaju na vrlo niskim temperaturama. Pahulja ima toliko oblika i vrsta da je o tome napravljen čak i međunarodni klasifikacioni sistem.
Ipak, nema lepšeg prizora nego da sedite u toploj sobi i gledate kako sneg veje. Ako se i odlučite da izađete napolje, gledajte da to bude kada pada suvi sneg. Tako ćete iskusiti prelepi osećaj – kao da belo paperje pada po vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com