Priča o čaju započela je u drevnoj Kini pre 5.000 godina. Legenda o Šen Nungu, sposobnom vladaru, živi i danas. Jedna od modernih uredbi koje je on uveo bio je zahtev da se voda za piće obavezno prokuvava iz zdravstvenih i higijenskih razloga.
Jednog letnjeg dana, za vreme posete udaljenim delovima kraljevstva, on i njegova pratnja zaustavili su se da se malo odmore. Poštujući kraljev proglas, sluga je stavio vodu da provri. Suvo lišće sa obližnjeg žbuna slučajno je upalo u prokuvanu vodu i obojilo je u braon. Kralja je ta pojava zainteresovala i osmelio se da proba čudnu tečnost. Ocenio je da je vrlo osvežavajuća. Tako je, prema legendi, otkriven čaj. S vremenom je ovaj napitak postao popularan i prihvaćen u svim slojevima kineskog društva.
Prvo seme čaja u Japan je doneo jedan budistički monah. Samim tim upamćen je kao „otac čaja“. Novi napitak je odmah stekao carevu naklonost. Dok su u 16. veku Japanci i Kinezi već uveliko uživali u čaju, Evropljani su ga tek upoznavali. Portugal je tada imao izuzetno naprednu mornaricu i dobio je dozvolu da trguje sa Kinom.
Prvi Evropljanin koji je probao čaj bio je Portugalac – Jasper de Kruz, i to 1560. godine. Portugalci su razvili trgovačku rutu kojom su prevozili čaj u Lisabon, a onda su ga Holanđani brodovima transportovali u Francusku, Holandiju i baltičke zemlje. Tako je ovaj napitak počeo da osvaja i Stari kontinent.
Zanimljivo je da je Velika Britanija bila poslednja među tri tada najznačajnije pomorske sile koja je razvila trgovačke veze sa Kinom i istočnom Indijom. Prvi uzorci čaja stigli su u Englesku između 1652. i 1654. godine. Ubrzo je ovaj napitak postao toliko popularan da je zamenio svetlo pivo, nacionalno englesko piće.
Kralj Čarls II, koji je odrastao u holandskoj prestonici, a potom se i oženio portugalskom princezom, doneo je po povratku u domovinu i tradiciju ispijanja čaja. Iz dvorskih krugova u 18. veku potekao je i čuveni engleski običaj poznat kao – čaj u pet.
Rusi su se zainteresovali za čaj 1618. godine, kada je kineski ambasador doneo nekoliko sanduka ove biljke caru Alekseju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com