Iako se uglavnom koristi za izradu nakita i ukrasnih upotrebnih predmeta, ćilibar nije mineral. Uprkos tome što po ceni može da odgovara nekom dragom ili poludragom kamenu, ćilibar je fosilna smola četinara nastala pre više desetina miliona godina. Pored različitih biljnih smola, ćilibar sadrži i takozvanu jantarnu kiselinu i eterična ulja, a vrlo često i vidljive ostatke fosila insekata ili biljaka, što ga čini posebno atraktivnim.
Za izradu ukrasnih predmeta, talismana i amuleta za koje se verovalo da štite od zlih duhova i bolesti ćilibar se u oblasti Baltičkog mora koristio još u neolitu. Verovanje u njegove čudotvorne moći, pre svega u to da štiti grlo, otklanja nervozu i donosi pozitivnu energiju, bilo je rašireno i u antička vremena, a u velikom delu Rusije i danas se stavlja novorođenčetu oko grla da ga nikad ne bi zabolelo.
Boja ćilibara varira od bele, preko svetložute, boje meda, crvenkaste sve do tamnomrke, pa čak i tamnozelene.
Zbog sve ređih nalazišta, cena mu je poslednjih decenija znatno porasla, što je za posledicu imalo pojavu odličnih kopija. Siguran način da proverite da li se radi o pravom, prirodnom ćilibaru jeste to da ga dobro protrljate pamučnom ili vunenom tkaninom. Kako trljanjem postaje negativno naelektrisan, privući će sitne komade iscepkanog papira i ispustiti karakterističan miris koji podseća na borovinu. A da biste ga razlikovali od kopala, komad koji vas zanima potopite u jako slanu vodu; ako je pravi ćilibar – plutaće. Može pomoći i ovaj način: komad koji vas zanima protljajte s malo alkohola; ukoliko počne da bledi, nije pravi.
Ćilibar ne treba izlagati suncu, toploti, niti stavljati u kontakt s hemikalijama i jakim sredstvima za pranje. Takođe, treba ga čuvati od oštrih predmeta, udaraca i padova, jer je vrlo mek i krt. Najbolji način da ga očistite jeste da ga operete ispod mlaza mlake vode, a potom osušite i izglancate krpom od jelenske kože.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com