Svojom otmenom aromom bademi poboljšavaju ukus mnogim jelima, kako slanim tako i slatkim.
Badem ili grčki orah, kako ga često nazivaju, smatra se za najstariju kultivisanu biljku. U stvari, to je srž semena bademovog drveta. Ovo drvo ima lepe ružičaste cvetove, iz kojih kasnije nastaju koštunjavi plodovi s finim dlačicama. Kako sazrevaju, plodovi pucaju i iz njih se pojavljuju koštice badema s ukusnim jezgrom. Badem je potekao iz Azije, odakle je u stara vremena dospeo u Grčku i Rim. Danas se i dalje gaji u toplijim krajevima, kao što su Sredozemlje i Južna Amerika.
Ima slatkih i gorkih badema. Slatki se upotrebljavaju u kuhinji – za kolače, torte, praline i ostala slatka, ali i slana jela. Gorki bademi su čak i otrovni u većim količinama, dok se u manjim količinama koriste za likere i za pečenje kolača. Bademi se prodaju pečeni, sirovi, blanširani, mleveni, seckani ili u finim ljuspicama. Često se nalaze i u sastavu muslija. Od badema se dobija i kvalitetno ulje, koje se koristi u nezi kože i kose.
Bademi sadrže nezasićene masne kiseline, koje doprinose snižavanju holesterola u krvi. Pored toga, imaju veliku količinu vlaknastih materija pa podstiču varenje i sprečavaju nastanak stomačnih oboljenja. Bogatstvo E-vitamina i vitamina iz grupe B čini bademe idealnim sredstvom koje čuva srce i krvotok. Ima kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, pa se redovno preporučuje ljudima koji ne piju mleko i ne jedu meso.
Ako ste ljubitelj badema, prepustite se uživanju. Njima se možete zasladiti, ali uz njihovu pomoć možete i izgledati lepše i zdravije. Zato, samo napred.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com