Pravi ljubitelji ne čuvaju ptice u kavezima već uživaju posmatrajući njihov slobodan let. Mnogi koji u svom domu imaju brbljivog makao papagaja i ne znaju odakle ta ptica potiče. U Meksiku, Centralnoj i Južnoj Americi nalazi se dom ove šarene ptice koju Brazilci, na osnovu zvuka koji proizvodi, zovu ara, odnosno, arara.
Ovi papagaji imaju velik, jak i zakrivljen kljun, usavršen za razbijanje orašastih plodova i probijanje tvrde opne semenki kojima se hrane. Snažni „prsti“ na nogama sposobni su da hvataju predmete kojima se ove ptice često služe kao alatom. Perje jarkih boja – plavo, crveno, zeleno i žuto, predstavlja savršenu kamuflažu kada se nađe među šarenim tropskim rastinjem.
Makao papagaji žive u parovima koji ostaju zajedno do kraja života. Najčešće se na okupu nalazi cela porodica ili jato sa deset do 30 ptica. Njihov dan počinje u zoru, kada se bude i čiste perje jedni drugima. Svakog jutra zajedno tragaju za hranom. Oko podne se odmaraju, a zatim se ponovo slade voćem i košticama, cvetovima i stabljikama.
Povremeno jedu i insekte i puževe, koji im služe kao izvor proteina. Redovno posećuju rečne obale i litice, gde jedu glinu. Naučnici veruju da sastojci iz zemlje pomažu u neutralisanju toksičnih materija iz semenki i zelenog voća kojima se hrane. Iako im je kljun dovoljno snažan, ove ptice često se služe i malim lukavstvom u potrazi za hranom. Naime, do semenki dolaze prebirajući po izmetu stoke, koja seme plodova izbacuje nesvareno.
Broj vrsta makao papagaja je nepoznat. Najpoznatiji je hijacint makao, najveći papagaj na svetu sposoban da leti, na čijem perju preovlađuje kobaltnoplava boja; skerletni makao, najlepši na svetu, sa skerletnocrvenim, zlatnožutim, tamnozelenim i plavim perjem, te plavo-žuti makao, koji se najčešće čuva kao kućni ljubimac.
Sa životnim vekom od skoro 50 godina makao papagaji spadaju među dugovečne ptice. Nažalost, zbog zagađenja životne okoline i uništavanja njihovih domova, neke vrste ovih tropskih lepotana su izumrle, dok se neke nalaze na pragu istrebljenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com