U zemljama Podsaharske Afrike živi gepard, najbrža životinja na svetu. Ova divlja mačka je rođeni trkač. Jastučići na nogama i kandže koje dopola mogu da se uvuku pomažu gepardu pri kretanju, a široke nozdrve i razvijena pluća omogućavaju mu da dobije dovoljno kiseonika. Vitko telo, lagane kosti, snažne zadnje noge i kičma koja se savija kao opruga omogućavaju ovoj afričkoj mački da trči brzinom od čak 115 kilometara na čas.
Gepard se hrani malim životinjama kao što su zečevi, sitnije antilope i mladunci krupnijih vrsta antilopa, kao i neke vrste ptica. Lovi danju, i to kasno ujutro i rano uveče. Grane niskog drveća u savani služe mu kao osmatračnica s koje traga za plenom, a zahvaljujući žućkastosmeđem krznu išaranom crnim pegama, dobro se uklapa u okolinu i uspeva da se prikrade žrtvi. Ima malu glavu s visoko postavljenim očima i crnim "tragovima suza" koji vode od unutrašnjih uglova očiju do usta. Ove tamne linije ispod očiju omogućavaju gepardu da bolje vidi pošto umanjuju odsjaj vrelog afričkog sunca.
Kada se prikrade dovoljno blizu žrtve, gepard može da je goni oko pet kilometara, prosečnom brzinom od 72 kilometara na čas. Pošto postigne maksimalno ubrzanje, ima snage još za najviše 300 metara trčanja, a posle toga mu se telo pregreje pa mora da se zaustavi i odmori. I pored ogromne brzine, tek svaki drugi odlazak u lov završi se uspešno. Gepard svoj plen ubija davljenjem, tako što zubima stegne žrtvu za vrat. Jede brzo i nikada se ne vraća da dovrši prekinuti obrok. Hrani se isključivo mesom, dok kožu, kosti i iznutrice ostavlja nedirnute.
Ženke geparda žive same, osim kada odgajaju mlade, kojih obično ima četiri do pet. Već šest nedelja po rođenju mladunci su dovoljno jaki da prate majku dok lovi, a kada navrše šest meseci, majka im donosi živi ulov kako bi ga sami ubili i tako naučili da love. Pošto nauče da dođu do hrane i izbegnu druge grabljivce – leoparde, lavove, hijene i pavijane, mladi gepardi ostaju sami. Majka napušta mladunce, a oni ostaju zajedno još šest meseci, dok ne napune dve godine. Tada se ženke odvajaju, dok mladi mužjaci iz istog legla najčešće ostaju zajedno celog života.
Ovim vitkim pegavim lepotanima priroda je dala brzinu, ali im je uskratila snagu i izdržljivost. Broj geparda ubrzano se smanjuje zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa i visoke stope smrtnosti mladunaca pošto više od polovine mladih ugine pre nego što navrši tri meseca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com