Maleno zrno na putu po Evropi

Da li spada u povrće ili žitarice? Žitarice, naravno. Ovo zrno je imalo jako zanimljivu istoriju.

Postoje mnoge nepotvrđene priče o pirinču. Većina istoričara veruje da pirinač potiče iz Indije, i to 3.000 godina pre naše ere, kada su domoroci pronašli ovu biljku u divljini i počeli da je koriste. Gajenje i kuvarske veštine brzo su se proširili zapadom, pa je do srednjeg veka pirinač stigao i do južne Evrope. Prvi uzgajivači pirinča u Americi postali su to sasvim slučajno, kada je oluja oštetila brod usidren u Čarlstonu, u Južnoj Karolini. Kapetan broda dao je malu vreću pirinča lokalnim farmerima kao poklon. Tako je do 1726. godine Čarlston proizvodio više od 4.000 tona pirinča godišnje.

Danas se pirinač gaji na svakom kontinentu sem na Antarktiku, gde vremenski uslovi to onemogućavaju. Većina sveg proizvedenog pirinča dolazi iz Indije, Kine, Japana, Indonezije, Tajlanda, Burme i Bangladeša. Postoje razne vrste pirinča – beli, američki divlji ili braon pirinač. Ipak, dobra vrsta pirinča treba da je bela, providna, duguljastog oblika, sa svim zrnima jednake veličine. Za najbolju marku smatra se „karolina“, koja potiče iz Severne Amerike.

Pirinač je zastupljen u mnogim svetskim kuhinjama. U azijskim zemljama upotrebljava se u ogromnim količinama, ali ga ima dosta i u Evropi. Tako su čuveni italijanski rižoto, ali i turski pilav. Međutim, treba znati spremiti pirinač, i to tako da svako zrno ostane celo, dovoljno skuvano i da se zrna ne lepe među sobom, već da je svako za sebe. Od njega se spremaju razna jela, kako slana, tako i slatka, kao što su sutlijaši i druge poslastice. Odličan je prilog uz glavna jela, ali se koristi i za supe.

Svima izmamljuju osmehe slike iz dalekih egzotičnih zemalja, gde žene sa slamenim kupastim šeširima gacaju po blatu i sade pirinač. To je slika koja nas odmah podseti na neko putovanje po azijskim zemljama. Pirinač je posle dugog putovanja stigao i do nas, ali ne samo to – on je preplavio ceo svet. Bilo da je običan ili prilog uz neko sofisticirano jelo, jedno je sigurno – svi vole pirinač.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com