Jedan od najčešće korišćenih kućnih aparata u vrućim letnjim danima svakako je frižider. U naše doba prave se frižideri gotovo svih veličina i oblika – od ručnih, koji se koriste za putovanja i dobro čuvaju hranu izvesno vreme, do pravih džinova sa dvokrilnim vratima, koji ponekad prekrivaju kuhinjski zid i u kojima namirnice mogu da se čuvaju dugo vremena.
S napretkom tehnologije modernizovan je i ovaj kućni uređaj, pa su male i neugledne frižidere zamenili visoki aparati, često podeljeni na dva dela. U novije vreme sve više su u upotrebi i frižideri sa staklenim vratima. Oni omogućavaju veću preglednost, ali i dugotrajnost uređaja, jer se kroz staklena vrata lakše vidi gde je šta u frižideru, pa se vrata ne moraju dugo držati otvorena.
Preteče današnjih frižidera, međutim, nisu stvorene otkrićem prvih mehaničkih aparata. Pre više hiljada godina drevni Kinezi čuvali su namirnice tako što su sa planina donosili sneg i led, a zatim su u posebne prostorije, najčešće podrume u prostoru oivičenom kamenjem, ili u drvene kutije stavljali namirnice koje su prekrivali ledom. Takođe, kopali su rupe u koje su stavljali hranu, a zatim ih prekrivali ledom i snegom. Na ovaj način uspevali su da sačuvaju namirnice više dana. Tako je hrana čuvana vekovima.
Prvi frižider, koji je javno predstavljen u Glazgovu 1748. godine, bio je pronalazak Vilijema Kulena. Iako je njegov frižider uspeo da privuče pažnju posetilaca, Kulen svoje otkriće nije koristio u praktične svrhe. Oko pola veka kasnije američki pronalazač Oliver Evans konstruisao je prvu mašinu za hlađenje, a 1834. godine Džejkob Perkins napravio je prvi praktični frižider, koji je hladio uz pomoć kompresije. Džon Gori je na osnovu Evansovog izuma konstruisao mašinu za hlađenje 1844. godine. Ova mašina korišćena je za pravljenje leda kako bi se ohladile bolničke prostorije u kojima su lečeni pacijenti oboleli od žute groznice. Karl von Linden je 1876. godine patentirao proces u kome tečni gas struji kroz cevi, što je kasnije predstavljalo osnovu u konstrukciji ovih kućnih aparata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com