Na današnji dan, 7. avgusta 1876. godine, rođena je Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, inače u istoriji upamćena kao nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu. Osuđena je i streljana u Francuskoj.
Poticala je iz imućne porodice. Udala se 1895. za oficira škotskog porekla u holandskoj vojsci Kembela mek Leoda. Od 1897. do 1902. živeli su na Javi i Sumatri. Kasnije su se vratili u Evropu i razveli.
Imali su dvoje dece koja su umrla u detinjstvu i ranoj mladosti.
Margareta je postala egzotična plesačica u Parizu 1905.
Ubrzo je uzela umetničko ime Mata Hari, što na malajskom jeziku znači „sunce“ ili „oko dana“.
Bila je visoka, veoma atraktivna i vešta u indijskim plesovima. Na sceni se pojavljivala skoro naga.
Postigla je veliki uspeh u Parizu.
Postala je ljubavnica milionera i industrijalca Emila Gimea, a imala je i niz veza sa bogatašima i plemstvom. Predstavljala se kao javanska princeza koja je ples učila od malih nogu, što je u Evropi onog vremena predstavljalo misteriju. Pored plesa, bila je i foto model – slikala se za erotski provokativne fotografije.
Početak Prvog svetskog rata, doneo je mnogima bedu i siromaštvo, ali ne i njoj. Ovom prilikom upoznala se sa mnogim nemačkim visokim oficirima, i uvrstila ih u svoj spisak ljubavnika. Ove veze su joj i došle glave.Za vreme Prvog svetskog rata Mata Hari je putovala između Engleske, Francuske, Holandije i Španije.
Bila je kurtizana mnogih visokih oficira. Postojale su glasine da radi kao špijun za Francusku.
Januara 1917. jedna od nemačkih tajnih poruka je pominjala usluge špijuna H-21.
Francuska tajna služba je ovog špijuna identifikovala kao Matu Hari.
Uhapšena je 13. februara 1917. u hotelskoj sobi u Parizu. Osuđena je kao nemački špijun i streljana 15. oktobra, 1917.
I sam čin streljanaj ostao je u legendi, jer ima više verzija – po jednoj, Mata Hari se držala hrabro, po drugoj je poslala streljačkom vodu poljubac, a po trećem se skinula pred vojnicima.
Bilo kako bilo ostala je jedna od najzanimljivijih ličnosti dvadesetog veka.
Njen stvarni angažman u ulozi špijuna nije nikada bio potvrđen. Neki istoričari smatraju da je Mata Hari žrtvovana da bi se prikrili drugi promašaji francuske tajne službe. Neki drugi izvori tvrde da je bila dvostruki špijun a treći da se nikada nije bavila tim poslom. Bilo kako bilo o njoj su isrepletene mnoge priče, ali neke nisu potvrđene.
Tajni dokumenti o njenom slučaju će postati javno dostupni 2017.
Erotska plesačica koja je zapravo smrtonosna dvostruka špijunka i saznaje vojne tajne od brojnih ljubavnika – to je slika koja je od Mate Hari stvorila jedan od arhetipova fatalne žene i dala joj mesto u svetskoj kulturi.
Zasluga za formiranje te slike se može pripisati filmu „Mata Hari“ (1931.) u kojem je naslovnu ulogu imala Greta Garbo. Iako se zasnivala na stvarnim događajima iz života, radnja je filma bila prilagođena ukusu publike.
Posle se lik Mate Hari pojavljivao u brojnim filmovima, televizijskim serijama, pa čak i video-igrama, ali uglavnom se sličnost sa stvarnom osobom svodi na puko ime.
O Mati Hari su napisane i mnoge knjige, od kojih su neke ozbiljna istorijska i biografska dela, ali većina je plod mašte.
Greta Garbo kao Mata Hari:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com