Istorija zna da bude neprecizna, a do podataka o davno umrlima je često veoma teško doći. O nekima od njih više smo saznali kroz legende i mitove, nego kroz pouzdane izvore, ali to nije umanjilo njihov značaj. Zato je grunge.com popisao ličnosti koje su promenile svet, a da možda nisu ni postojale, bar ne na način na koji ih danas znamo, prenose Vijesti.
Šekspir
Dela ovog pisca su neizostavna u literaturi i opštem obrazovanju, a poznati su nam i njegovi portreti. Ipak, mnogi su ubeđeni da je „Vilijam Šekspir“ bio samo pseudonim osobe kojoj se vremenom izgubio trag. Ni danas se ne zna gde je Šekspir naučio da piše, kako je znao toliko o zakonu, politici i istoriji, a u njegovom testamentu se ne pominju ni predstave ni soneti, koji bi ovom velikanu trebalo da budu najvažniji. Postoji mogućnost da je poznata književna dela napisao grof od Oksforda, Edvard de Vere. On navodno, kao pripadnik aristokratske klase nije želeo da bude dovođen u vezu sa “nižim” vrstama umetnosti, kao što je bilo pozorište. Zato su Vereovi pratioci, kada je grof umro, najverovatnije potpisali njegova dela imenom neznanca koji je umro godinama ranije.
Robin Hud
Legendarni engleski narodni heroj, koji je harao Šervudskom šumom, poznat je po pljačkanju bogatih i davanju novca siromašnima. Taj mit je svakako fikcija, ali se postavlja pitanje da li je Robin Hud zaista postojao? Zasada nije poznato da li je neka stvarna ličnost poslužila kao inspiracija za poznatu legendu, da li je reč o kombinaciji nekoliko elemenata preuzetih iz različitih istorijskih izvora, ili su priče potpuno izmišljene. Problem identifkacije dodatno komplikuje činjenica da su u vreme najveće popularnosti priča o Robinu Hudu, u XIII i XIV veku mnogi engleski razbojnici počeli sebe da nazivaju tim imenom.
Konfučije
Stručnjaci veruju da je Konfučije rođen u Luu, u Kini, i da je tvorac Ru škole kineske misli. Ali, u zavisnosti od izvora, Konfučije izgleda kao neprikosnoveni idealista, ambiciozni političar, pa čak i superheroj iz petog veka pre nove ere. Stenfordova Enciklopedija filozofije upozorava da se čak i „Razgovori“, skup izreka i ideja velikog kineskog mislioca i njegovih učenika, odlikuju upečatljivim nedoslednostima i neverovatnoćama.
Marija Magdalena
Čovečanstvo vekovima slavi dve velike Marije – Bogorodicu i Magdalenu. Prva je rodila Isusa Hrista, a druga je bila prostitutka koja je od Isusa zatražila oproštaj za svoje grehe. Međutim, BBC navodi da ne postoji nijedan dokaz za ovo uverenje. Marija Magdalena u Bibliji nikad nije opisana kao grešnica, već kao dobra žena koja je oprala Hristove noge. “Independent” iznosi znatno radikalniju ideju: da je Marija bila Isusova supruga. Naime, u tekstu “Izgubljeno jevanđelje”, starom 1.500 godina, tvrdi se da njih dvoje ne samo da su bili venčani, već i da su imali dete. BBC navodi da je lik Magdalene najverovatnije pomešan sa drugom biblijskom Marijom (Martinom sestrom) i neimenovanom prostitutkom.
Viljem Tel
Tel je navodno živeo u Švajcarskoj u XIV veku, kada je austrijska dinastija Habzburga vladala ovom zemljom. Prema legendi, austrijski namesnik Herman Gesler postavio je šešir na glavni trg u gradu Altdorfu i naredio da se svi klanjaju šeširu, a Tel, meštanin koji se tu zatekao sa svojim sinom, nije hteo da se pokloni i zbog toga je bio uhapšen. Gesler je Telu za kaznu naredio da strelom pogodi jabuku koja je postavljena na glavu njegovog sina Valtera ili će obojica biti pogubljeni. Ako pogodi jabuku, biće slobodan. Tel je samostrelom pogodio jabuku i prepolovio je. Tel je, u suštini, švajcarska verzija Robina Huda i najverovatnije nije postojao, dok priča sa jabukom izuzetno podseća na vikinšku narodnu priču koja moguće da potiče iz Švajcarske.
Car David
Većina zna za priču o Davidu i Golijatu, ali David nije bio vešt samo sa praćkom. Kada je porastao, postao je kralj Izraela i Judeje, izuzetno značajna ličnost u Bibliji. Ipak, moguće je da je izmišljen lik. Prema knjizi „King David: A Biography“ Stivena Makenzija iz 1997, David se van Biblije nigde ne pominje. Nijedan antički spis, nijedno arheološko otkriće još nisu dovedeni u vezu sa njim. Ipak, Makenzi nije znao da je 1993. u Tel Danu u Izraelu pronađena ploča na kojoj se pominje „Kuća Davidova“. Ovaj natpis, zajedno sa još dve ploče koje su pronađene naredne godine, ukazivao je na to da je reč o kraljevskoj ličnosti po imenu David, ali ne mora da znači da je u pitanju biblijski junak. Takođe, naziv „Kuća Davidova“ koristio se za kraljevstvo Judeju.
Kralj Solomon
Prema Starom zavetu, kralj Solomon je iz svojih rudnika, za koje neki veruju da još postoje, sakupio 500 tona čistog zlata i ceo život je bio okružen velikim bogatstvom. Britanski istoričar Ralf Elis, međutim, tvrdi da Solomonovi rudnici nisu ni postojali. I ne samo to, Elis kaže da sam Solomon nije bio kralj Izraela, već egipatski faraon, a da je priča „pogrešno interpretirana“. Prema njegovim tvrdnjama, u pitanju je faraon Šošenk I, koji je vladao Egiptom i Izraelom krajem X veka pre nove ere. Elis veruje da su vladari iz okruženja pljačkali kraljevske grobnice u Dolini kraljeva u Egiptu, a blago poklanjali Solomonu u znak poštovanja i da bi sprečili eventualne napade. Istoričar takođe smatra da su faraoni bili “neprihvatljivi” za kasnije biblijske autore, koji su napisali altrenativnu verziju kako bi stvorili “čistog izraelskog heroja”.
Mojsije
Navodno je bio sin izraelskih robova u Egiptu. Da bi sprečila da po faraonovom naređenju bude udavljen, Mojsijeva majka stavila ga je u korpu, koju je pustila niz reku. Ovaj događaj doveo je do toga da Mojsije jednog dana postane egipatski princ. Kada je odrastao, saznao je za svoje poreklo. Nekoliko epidemija kuge i potopa kasnije, Mojsije je oslobodio jevrejske robove i dobio table sa 10 božjih zapovesti. Umro je nakon 40 godina lutanja po pustinji, a izraelski pratioci osnovali su judaizam. Ipak, “Gardijan” ističe da se u Bibliji ne pominje da su robovi gradili piramide i da su istorijski dokazi o Mojsijevom postojanju izuzetno oskudni.
Homer
Uprkos popularnosti Homerovih kapitalnih dela – Ilijade i Odiseje, o ovom piscu zna se vrlo malo. Štaviše, smatra se da Homer nije autor ovih priča, već da je prva osoba koja ih je ikada zapisala. One su navodno nastale oko 1.000 godina pre nego što je Homer rođen. Pojedini autori navode da Homer nije bio slep, dok drugi tvrde da je poznati pisac zapravo bio – žena.
Pitagora
Svi smo čuli za Pitagorinu teoremu, ali u knjizi „Classical Philosophy: A History of Philosophy Without Any Gaps, Volume 1“ navodi se da slavni starogrčki matematičar nije napisao ništa što danas znamo, već da je reč o delima njegovih pratilaca, poznatih kao pitagorejci. Postoji čak sumnja da su upravo pitagorejci tvorci čuvene teoreme.
Isus Hrist
Američki književnik Dejvid Ficdžerald smatra da je sakupio jake dokaze da Hrist nije postojao. Autor u svojoj knjizi iz 2010. tvrdi da se Isus ne spominje ni u jednom istorijskom izvoru u doba kada je živeo, a svoje tvrdnje potkrepljuje ukazivanjem na brojna nepoklapanja u jevanđeljima po Marku, Mateji i Luki. Sumnju još više budi činjenica da su ona nastala nekoliko decenija posle navodne Hristove smrti. Ficdžerald je otišao korak dalje, navodeći da najverovatnije nisu postojali ni apostoli, odnosno da su njihovim imenima kasnije obeležena jevanđelja kako bi delovala verodostojnije. Hrist je, prema njegovom mišljenju, kombinacija pagansklih rituala i priča o drugim ljudima. Uprkos tome što se u brojnim izvorima navodi da je činio brojna čuda, niko za njega (osim njegovih učenika) nije čuo u narednih 100 godina, ističe Ficdžerald.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com