Džon D. Rokfeler, osnivač slavne dinastije bogataša u svom dugom i burnom životu se nije štedeo. Još od malih nogu naporno je radio, a na današnji dan pre 100 godina postao je milijarder. Deset godina pre smrti napisao je sledeće reči u kojima je sažeo svoj život:
– Rano sam naučio da radim, kao da se igram. Moj život je jedan dugi, srećni praznik – pun posla i pun igre. Prestao sam da se brinem na putu i Bog je bio dobar prema meni svaki dan – kazao je osnivač dinastije, koju Amerikanci smatraju svojim plemićima i koja je svoje bogatstvo stekla u naftnoj industriji.
Rokfeler, osnivač je naftne kompanije „Standard Oil Company“, rodio se u siromašnoj porodici kao drugo od šestoro dece. Njegova porodica je kao protestantska pobegla iz Francuske, naselila se u Nemačkoj i germanizovali prezime prvo u Rokenfeler, a zatim u Rokfeler. Iz Nemačke su došli u državu Njujork.
Otac bigamista i nadrilekar
Njegov otac Vilijam, poznat kao „Bil Đavo“, prvobitno drvoseča a zatim trgovački putnik sebe je opisivao kao „botaničkog lekara“ i prodavao je eliksire, a majka mu je bila domaćica i jako pobožna žena koja se borila da održi kod kuće privid stabilnosti, budući da joj je suprug često bio odsutan na duže. Morala je da se nosi i sa dvostrukim životom svog muža jer je otac budućeg milijardera bio bigamista.
Decu, pa tako i Džona vaspitala je da budu ozbiljni, pobožni i radnici. Džon je još kao dete pomagao majci u kući i zarađivao dodatni novac prodajom krompira i slatkiša, uzgajanjem ćurki i pozajmljivanjem malih svota novca komšijama. Porodica se često selila, ali nesređeni porodični život nije uticao na školovanje i uspeh mladog Rokfelera. Bio je odličan u raspravama, a i precizno se izražavao pa je vrlo rano pokazao dar za brojeve i računovodstvo.
Sa 16 godina Džon je dobio svoj prvi posao, kao pomoćni knjigovođa, sa platom od 50 centa na dan. Od početka je davao oko 6 posto svojih prihoda u dobrotvorne svrhe, a sa 20 godina povećao je to na 10 posto i tako nastavio da radi do kraja života. Ušao je s partnerima u posao trgovine na veliko i svake godine zarađivao sve više. Zatim je počeo da se bavi naftom, koja je i dovela do njegovog bogatstva. Naime, obogatio se ulaganjem u naftnu industriju još 1863. godine dok još nije bila unosna. U roku od 15 godina njegova kompanija „Standard Oil“ već je kontrolisala 90 posto američke proizvodnje nafte.
Kao mladić, Rokfeler je navodno izjavio kako su njegove dve velike ambicije- da zaradi 100.000 dolara i da živi 100 godina. Uspeo je u životu i više. Zaradio je enormne količine novca, a živeo samo tri godine manje od onoga što je želeo.
Od stresa izgubio sve dlake na telu
Ceo život bio je u braku sa učiteljicom Laurom Spelman, sa kojom je dobio četiri kćerke i jednog sina. Svojevremeno je izjavio kako bi bez svoje supruge ostao siromah budući je njena procena uvek bila bolja od njegove. Za jednog milijardera živeo je dosta mirnim životom. Ceo život se suzdržavao od alkohola i duvana. U svojim 50-im godinama od silnog stresa i neumornog rada imao je nervni slom i izgubio je sve dlake na telu. Ostao je bez kose, obrva, brkova po kojima je bio poznat.
U životu je sledio je savet “Stekni sve što možeš, uštedi sve što možeš i daj sve što možeš”. Donirao je škole, zdravstvene ustanove i crkvu. Računa se da je u dobrotvorne svrhe podelio oko 550 miliona. Kada je umro 1937. godine, bogatstvo mu je procenjeno na 1,5 milijardi dolara što je tada bilo 2 posto američkog BDP-a. Danas bi to iznosilo 341 milijardu dolara.
U penziji je proveo poslednjih 40 godina života, pa je u to vreme osnovao mnoge zadruge koje su imale veliki uticaj na medicinu, obrazovanje i naučna istraživanja, kao i Univerzitete u Čikagu i Njujorku. Javnost je zbunjivalo njegovo ponašanje – kombinacija discipline, grubosti i silne darežljivosti. Ceo život je slavio dan kad je kao tinejdžer dobio svoje prvo zaposlenje. Taj datum je smatrao važnijim nego svoj rođendan.
Čerčil im bio preskup
Ime Rokfeler postalo je sinonim za milijardera i to je ostalo i do danas. Za vreme života često je bio optužen za nemoralnu poslovnu praksu zbog čega su njega i druge industrijalce tog razdoblja (Astora, Vanderbilta) nazivali razbojnicima.
Njegovu biografiju trebao je 30- ih godina da napiše Vinston Čerčil, koji je osim što je bio vrsni govornik bio i daroviti pisac pa je 1953. godine dobio čak Nobelovu nagradu za književnost. Ipak to se nije dogodilo jer je budući britanski premijer tražio da mu se unapred plati 250 hiljada dolara. To je Rokfelerovima bilo preskupo pa su odustali i angažovali istoričara sa fakulteta Kolumbija.
Rokfeler je umro u snu u 97. godini. Vitalni starac do kraja života bio je aktivan igrajući golf sa mladim ženama koje je pozivao samo kako bi mogao da flertuje sa njima, prenosi portal 24sata.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com