Mislite da ste dovoljno pametni da upadnete na Oksford? Uprava tog prestižnog univerziteta s vremena na vreme objavi primere prijemnih ispita različitih odseka, a Indy100 je prikupio neke od njih.
Direktorka odeljenja za kreiranje prijemnih ispita Samina Kan kaže da se pitanja najčešće sastoje od akademskih razgovora o smeru koji želite da studirate i naglašava da je bitnije pokazati na koji način koristite i analizirate informacije.
„Bez obzira na dosadašnje obrazovanje i prilike koje su kandidati imali u životu, razgovor je prilika da svima pokažu koliko su zainteresovani i koliko su sposobni za odabrani program studiranja jer on nije samo recitovanje onoga što su već naučili“, objasnila je Kanova, a prenosi Index.
Ovo je tip pitanja koji kandidati mogu očekivati.
1. Šta neki roman ili dramu čini „političkim“? (Moderni jezici (francuski))
Prema Helen Svift, ispitivaču sa Univerziteta St. Hilda, ovo pitanje postavlja se kako bi se proverio lični stav studenata koji je baziran na pročitanoj literaturi i opštoj kulturi.
„Dobri kandidati najčešće pokažu volju i sposobnost uključivanja u dublje razgovore i razvoj ideja kroz razgovor. Savršeno je normalno menjati mišljenja tokom razgovora ili doći do rešenja koje protivureči prvobitnom stavu – želimo da kandidati misle fleksibilno i uzimaju u obzir drugačije perspektive.“
2. Zamislite merdevine koje se naslanjaju na vertikalan zid, s nogarama na tlu. Srednja prečka merdevina ofarbana je drugačijom bojom na bočnim stranama merdevina tako da možemo da je vidimo kada merdevine gledamo sa strane. Koji oblik opisuje srednja prečka kad merdevine padnu na pod? (Matematika)
Ovo pitanje ispituje sposobnost matematičkog razmišljanja: odstranivanje nebitnih informacija i fokusiranja na ono zaista bitno, govori voditeljka intervjua Rebeka Koton-Barat.
Neki pokušaju da nacrtaju merdevine u svakoj fazi pada na zemlju, što je u redu. Crtanjem bez lenjira i ploče kandidati ne mogu biti sigurni da će doći do tačnog rešenja pa će se nakon toga poslužiti jednačinama.
Rebeka dodaje da je ovo zabavno pitanje „jer je odgovor najčešće drugačiji od onoga što su očekivali upravo zato što previše razmišljaju o obliku merdevina dok padaju“ (stvaraju niz tangenti krive sa središtem udaljenim od zida i tla).
3. Oko jedna od četiri smrti u Ujedinjenom Kraljevstvu povezana je s nekim oblikom raka, međutim na Filipinima ta brojka je samo jedan od deset. Koji bi faktori mogli uticati na ovu razliku? (Medicina)
U ovom pitanju nema jednog tačnog odgovora. Kao i većina drugih pitanja, osmišljeno je da podstakne raspravu i stimuliše razmišljanje. Kris Norburi sa Queen’s Collegea sugeriše nekoliko potencijalnih odgovora.
„Neki kandidati će pitati odakle dolaze ti podaci i koliko su pouzdani ili pak koliki je prosečni očekivani životni vek u drugim delovima sveta“, kaže Norburi. „Neki će pak krenuti u smeru argumentovanja da su određeni životni stilovi i navike u Velikoj Britaniji nasledno loši za zdravlje što je takođe zanimljiv smer diskusije.“
„Drugi, posebno ako uzmu u obzir da je očekivano trajanje života na Filipinima znatno niže nego u Velikoj Britaniji, shvatiće da su drugi uzroci smrti uobičajeniji u zemljama u razvoju.“
4. Šta je prema vašem mišljenju uključeno u okrivljavanje nekoga? (Filozofija)
Ijan Filips sa univerziteta St. Anne’s College objašnjava čemu se ispitivač nada da će čuti kao odgovor: „S takvim pitanjem ne tražimo pravi odgovor, već želimo da otkrijemo može li kandidat da bude kreativan u iznalaženju primera i prijedloga, i može li kritički i pažljivo da razmišlja o svojim implikacijama.
„Neki će verovatno sugerisati da krivica uključuje složeniju procenu od toga da je neko uradio nešto pogrešno. Takođe, drugi bi mogli da tvrde da prava krivica zahtiva neku vrstu osećaja krivice, ljutnju ili ogorčenje, na primer“, kaže Filips.
5. Velika studija pokazala je da starija braća/sestre postižu bolje rezultate na testovima inteligencije od mlađe braće/mlađih sestara. Koji su razlozi tome? (Eksperimentalna psihologija)
„To je pitanje koje zaista traži od kandidata da razmisle o mnogo različitih aspekata psihologije“, objašnjava Kejt Vatking, takođe sa univerziteta St. Anne’s College.
„Tokom rasprave navodimo studente da razmišljaju o naučnim faktorima kao što su starost majke (majke su starije u trenutku rađanja mlađe braće/mlađih sestara, može li to igrati ulogu?) i opservacijskoj analizi (kako redosled rađanja može uticati na ponašanje i rezultate testova)“.
Kaže da ni ovde zapravo ne postoji jedan pravi i tačan odgovor. „Uvek smo zainteresovani da čujemo nova objašnjenja koja do sada nismo čuli. Ono što nas zanima su vrste razmišljanja koje kandidati koriste i pitanja koja postavljaju.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com