U rano jutro 7. novembra 1872. trgovački brod pod imenom Meri Selest, iz luke u Njujork zaplovio na put zbog kojeg mornare i dan danas podilazi jeza.
Na putovanju prema Đenovi je brodom sa 1701 bačvi industrijskog alkohola upravljao iskusni kapetan Benžamin Brigs i njegov pomoćnik Albert Ričardson, koga je kapetan sam odabrao, baš kao i ostale članove međunarodne posade koju su činili Danac, četiri Nemca i kuvar Amerikanac. Kako je želeo da mu supruga vidi Italiju, kapetan je poveo i nju, kao i njihovo tek rođeno dete.
Ni mesec dana kasnije, 4. decembra, Meri Selest je na udaljenosti od pet kilometara blizu Portugala uočila posada britanskog broda Dei Gracija. S obzirom da je brod besciljno krivudao pocepanih jedara, posada Dei Gracije odlučila je da mu se približi. Na palubu Meri Selest prvi se ukrcao kapetan Oliver Devo, a prizor koji ga je dočekao verovatno nije očekivao ni u noćnim morama.
Na brodu nije bilo apsolutno nikoga, kao ni tragova borbe ili bilo koje vrste nasilja. Bilo je mnogo vode između gornje i donje palube kao i oko metar vode u brodskom skladištu. Ipak, brod je uprkos tomu bio u savršenom stanju, bez opasnosti od potonuća.
Nakon što se na palubu ukrcalo još nekoliko članova posade Gracije, ustanovili su da su nedostajali svi dokumenti osim brodskog dnevnika. Brodski sat nije radio, baš kao ni uništeni kompas. Jedinog čamca za spašavanje nije bilo, a nedostajalo je i uže koje je bilo privezano za brod dok je drugi kraj plutao u vodi.
Posebno je zanimljivo bilo to da su sve lične stvari i dragocenosti posade i kapetanove porodice bile netaknute zbog čega je odbačena mogućnost piratstva, a s obzirom da niko sa sobom nije poneo lulu, kapetan i prijatelj Bendžamina Brigsa zaključio je da je posada brod napustila u panici. Šestomesečne zalihe hrane i pitke vode bile su netaknute.
Šta god da se dogodilo sa posadom, ona više nikada nije viđena niti pronađena. U poslednjem dnevničkom zapisu unešenom 24. novembra ne mogu se naći naznake nekakve nevolje. Istraga nikada nije donela odgovore, samo nekoliko teorija koje su se samo gomilale.
Prema jednoj od verovatnijih teorija, brod je uplovio u oluju nakon čega je kapetan naredio evakuaciju. Ipak, u području na kojem je brod pronađen u tom periodu nije zabeležena nijedna oluja. Nekoliko teorija spominje plimu koju je sa palube zbacio celu posadu u more, ali i te su teorije odbačene s obzirom da u tom periodu nije zabeležena nijedna plima.
https://www.youtube.com/watch?v=uaYKzsu4URo
Najprihvaćenija teorija je i jedna od najintrigantnijih. Naime, nakon detaljne istrage na brodu utvrđeno je da od 1701 bačvi nedostaje njih devet. I to jedinih devet bačvi koje su izrađene od hrasta lužnjaka, a ne belog hrasta kao sve ostale bačve.
Lužnjak je dosta poroznije drvo pa je mogućnost od curenja tekućine prilično veća. Mnogi stručnjaci su uvereni da je curenje alkohola moglo da uzrokuje njegovo isparavanje. S obzirom da je skladište bilo otvoreno, plamen i dim su počeli da se šire na palubu zbog čega je, prema ovoj teoriji, posada najverovatnije pomislila kako će brod da eksplodira pa je zbog toga napustila brod.
Misterija broda Meri Selest nikada nije rešena, a tako će, čini se, i ostati, prenosi portal 24sata.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com